Аутобусом До Енклаве: Осврти И Утисци Од Српске Престонице До Срца Косова

By Francescorocco ”Ciccio” Tulliani

Дуг је то пут, кривудав на многим местима, разнолик у пејзажу који се мења и који нуди сензације које с времена на време изазива. Путовање веома слично тешком и дугом путу „нормализације“ у односима Косова и Србије.
Отприлике неких 500 километара који делe српску престоницу Београд од Гораждевца, српске енклаве на западу Косова, управо представљају својеврсну метафору за ову причу.
Опис виђених места и релативна размишљања о путовању имају за циљ да заинтригирају и изазову сумње, а не да дају упаковану сигурност. Радије умножите питања него да се задовољите са неколико извесности.
Из тог разлога, читалац ће пронаћи кључне речи (догађаја, места, имена, акронима) које су овде евиденциране као „мамац“ за његову радозналост. Речи које ће моћи да му помогну да прошири и продуби ову причу или чак да је учини „својом“ ако то жели. Једини савети ( од оног специфичног или уопштено) на које ћете с времена на време наићи су они који указују на склоност самом путовању сматрајући га готово идеалним и то без обзира на руту којом се иде.
На крају крајева, зар не постоји стална размена између онога што видимо изван себе и онога што осећамо у себи? Зар та два аспекта не утичу један на други? Сам живот је путовање у коме гледате око себе, а у путовању завирујете у себе.
У причи о овом путовању налази се делић мог живота.

• Language: Српски језик
• Publisher: Tektime
• Release date: Nov 3, 2023
• ISBN: 9788835449928

Book preview

УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ

Како да читате ову причу? Барем на два различита начина. Можете одабрати потпуно и комплетно читање и то  једноставно почевши од прве странице па све до последње (какав новитет, зар не?). Или можете кренути неким мекшим путем јер се неки делови приче могу и смањити (као што се то ради у редакцији, где се у последњем тренутку мора смањити расположиви простор...) или чак штавише изоставити неке делове а да се не изгуби нит приче. То је оно што сам назвао „bonus tracks" а то су мали џепови за неке евентуално дубље анализе који се могу прочитати и накнадно или се не морају уопште читати.

Затим сам с времена на време, желео да додам мале „post-it који се односе на нешто конкретније предлоге за путовања за које сам замислио да буду „plus ове приче. И ту се мој увод завршава. Намеравао сам свакако да дам и неке „савете" како да и ви урадите свој део посла у овој причи која се теоретски завршава на бесконачно различите начине.

Из тог разлога за све оне који то буду хтели, с времена на време ће пронаћи неке кључне речи за које предлажем да се боље проуче и то наравно свако на свој начин. Истраживање на интернету је наравно сада најједноставнији и најнепосреднији алат, наравно уз све замке које доноси, али не треба исто тако ни да заборавимо на књиге и енциклопедије које и даље постоје, а наравно исто тако можете питати и неког пријатеља који је ипак искуснији  у овој области: „хеј, да ли си икада чуо за...?". Коначно, можете истражити онлајн каталоге и можда ово стварно може бити тек почетак неког новог интересовања и знања.

Понекад понестане новца за путовања али жеља за учењем никада не сме да престане!

Пре него што пређем на суштину приче, показаћу вам њен контекст и то користећи сада већ класични низ питања која се постављају : Ко? Шта? Како? Где? Када? Зашто?

КО, ГДЕ И ЗАШТО

Средином 2012 године добио сам телеграм са решењем за  моје запослење на шест месеци у страној мисији [1]. Био сам позван на позицију подофицира ваздухопловства, где и припадам.

Претходних година сам пропутовао Балкан уздуж и попреко, али да ми Оружане снаге нису пружиле прилику, признајем да бих се тешко одлучио да посетим ово специфично подручје. А то би била грешка сада када погледам уназад.

Додељен сам на Косово тачније у Пећ [2], где је од почетка присуства НАТО-а то подручје било под италијанским надзором. Историја Балкана ме је одувек одушевљавала и зато сам знао важност тог региона. Чуо сам подоста о његовим многобројним уметничким лепотама, његовим древним и тајанственим манастирима, читао сам и историографију а наравно и о легендарној чувеној бици на Косовом Пољу (1389), веома снажну и сугестивну епску основу за осећаје српске популације.

На Косово сам стигао у децембру и дочекан сам на аеродрому у Ђаковици (којим је тада управљало Ваздухопловство које је дефинитивно напустило ту локацију 2014 године). Било је пола метра снега и велика хладноћа, мало ублажена топлином колега који су као и увек срдачно поздравили долазак новог контингента.

Био сам узбуђен и искрено сам се надао да ћу имати прилику да боље упознам тај кутак Балкана о чијим тензијама, границама и проблемима (али и огромним историјским и природним лепотама) знамо врло мало у Италији. Мало сам се изненадио када су ми пријатељи срби рекли „Срећни смо што идеш тамо, да нам можеш причати о лепотама које ћеш видети и које ми тренутно нисмо у могућности да видимо. Ко зна, можда у будућности...».

Будућност тада нисмо знали и не знамо је ни сада. А једини који могу да нам дају још неке смернице су само политички актери различитих водећих лидера и њихови сукцесивни разговори или евентуално неки коначни споразуми до којих ће, а сви се то надамо, доћи.

Историја дипломатских сусрета Србије и Косова нам је показала да је пут још увек дуг (sammit их зову „round", као у неком боксерском мечу, и тренутно смо стигли до двоцифреног броја), али исто тако нам и сугерише да претпоставимо, након толико година мржње и сукоба (који, руку на срце, неће нестати једним потписом), да су две стране спремне на компромис, па било то пре или касније.

1.Технички, у војном окружењу, они се зову О.В.Н.Г. односно Операције Ван Националних Граница.

2.Како би ми било лакше и ради личне навике користићу српско-хрватске називе који су се користили у бившој Југославији, али ради тачнијих информација наводићу садашње називе на албанском језику места која ћу поменути на следећим страницама: Пећ означава Пеја; Косово означава Косова (што је женског рода на албанском), Косово Поље означава Фусхе Косове; Ђаковица значи Гјакова; Гораждевац значи Горазхдец; Ибар је Ибри; Косовска Митровица означава Митровицу; Звечани означава Звецани; Приштина је Присхтина; Трепча је Трепца; Исток је  Истог; Осојане је Осојан; Клина је Клина; Зајмово је Заим.

ШТА, КАКО И КАДА

Децембар 2012 - јул 2013.

Био сам на Косову седам месеци и био сам свестан једне ствари током своје мисије и то је био веома посебан историјски тренутак.

После грађанског рата крајем 1990-их, тј. НАТО бомбардовања '99-те и последичног масовног страног војног присуства, после сукоба 2004. (најкритичнија тачка косовске агресије на србе и на њихове домове и цркве) и после једностраног проглашења независности 2008 године, управо у тим месецима се десило то да су две стране почеле да се састају како би започеле дипломатски дијалог који је спонзорисала ЕУ и тадашња лејди П.Е.С.Ц. [1], Кетрин Ештон.

Историјски споразум из Брисела и 15 тачака преговора који би могли поново да покрену ефективно отварање међународних односа између првобитне државе (коју она нема намеру да призна као независно Косово) и нове сецесионистичке државе која је годинама под протекторатом УН-а.  Присуствовао сам једном историјском периоду у којем сам осетио очекивања, наде и напетост.

Шта радите када се нађете на правом (историјском) месту у право (историјско) време? Или ћете све испричати пријатељима када дођете кући или ћете написати нешто да вам остане у памћењу. За пријатеље сам резервисао краће приче, а ако желе да чују и ово, мораће да прочитају сами. Зато могу да кажем да ко год да чита ово, ја га сматрам пријатељем.

Остали бисте разочарани када бисте од следећих страница очекивали опис мог вишемесечног рада на Косову или друштвено-хуманитарни опис тешког живота који се живи у тим крајевима. Разочарани сте или вам је олакшало? Ипак, признајем да би и то било занимљиво. Али то није сврха ове приче нити сам ја тако уображен.

На страницама које следе, да, постоји само један доживљај а то је један дан проведен на путовању.

Дакле, причаћу вам о овом путовању и желео бих да могу да вам пренесем сензације које сам тада осетио као и утиске које сам стекао током низа километара као што бих волео и да вас поведем са собом тамо назад у прошло време дајући вам искру радозналости, без које   ни једно путовање није вредно (па чак ни овако испричано путовање).

1. Званични израз је „Високи Представник за Спољну Политику и Заједничку Безбедност Европске Уније".

I. ОД БЕОГРАДА ДО РАШКЕ

ПОЛАЗАК. ПОЗДРАВЉАЈУ СЕ ПРИЈАТЕЉИ: ПОВРАТАК У БАЗУ!

Почетак јуна 2013-те, јутро у Београду сиво, слаба киша кваси улице центра без превелике гужве у осам часова; ништа  што би било упоредиво са хаосом у шпици саобраћаја у нашим градовима.

Ово путовање почиње одавде из српске престонице где сам се, искористивши боравак на Косову увек врло радо враћао, спајајући упознавање нових места са пријатним повратком у Београд и сусретима са драгим људима које сам упознао у неким периодима мог живота пре много година.

Мој пријатељ Ненад који ми је помогао претходне вечери да добијем потребне информације и да нађем аутобус за Пећ, инсистирао је да ме испрати до железничке станице одакле сваки други дан полази аутобус који иде право, да тако кажем, у срце Косова. У преосталим данима са аутобуске станице удаљене неких стотину метара, полази још један аутобус који је очигледно у власништву неке фирме која је спремнија да користи услуге ( а и трошкове) БАС-а (Београдска аутобуска станица).

Главна београдска станица, односно „Централна" станица је зграда угашено жуте боје са црвенкастим кровом и