Smeće

By Alen Kapidžić

U vremenima potpune apatije i mrtvila, potkraj prošloga tisućljeća, trojica studenata Kroatistike iskočili su iz sveopćega sivila i neuobičajenom kreativno-književnom suradnjom obilato razlili kolorit po umišljenim strukturama i akterima “nedogađanja”. Ne mareći mnogo za “stroge” uzuse horvatskoga pravopisanja, koji u novija vremena traju koliko i lanjski snjegovi, opčinili su nas inovativnošću pisane riječi, psovkom, negacijom, frustracijom zbog opće bespomoćnosti...
I iako napori glavnih likova ovoga izvanrednog romana da nešto pokrenu, da nekuda krenu završavaju relativnim neuspjehom – uvjetovanim razdobljem i prostorom u kojemu se nalaze i djeluju, ipak tekstom dominira neugasiva nada, vjera u sutrašnjicu, vjera da ukočenost vremena i društva, struktura i mentaliteta ne može vječno trajati. - Uglješa Ćumurić, Novi pogled

• Language: Hrvatski jezik
• Publisher: Alen Kapidžić
• Release date: Dec 30, 2012
• ISBN: 9781301666898

Alen Kapidžić

Meditator. Writer. Samizdat. E-pub pioneer. Aficionado of RPG board games.

Book preview

Sadržaj

Smeće

Jebeš sve to

Đavolja frizura

Novi osjećaj

Cura sa stanom

O djevojci

Radimo ono što nam kažu

Usamljeni dečko

Ti i tvoji prijatelji

Luda mala stvar

Tajnikova sekretarica

Zadnja stvar na svijetu (koju bih trebao napraviti)

Žigolo teta

Siguran pogodak/Sabotaža

Hodajuća proturječnost

Ostani uz mene

Bez lica

Spas

Dno

Prije ekipe iz Finske

Titanik

Tour de pajzl 1998

Način na koji joj kosa pada prema zidu

Nisi s njom zbog mene

O pimpeku

Tisuću dolara

Moja omiljena igra (ljubavnik)

Toliko žena i – ništa

Tako to ide naprijed

Disko nije mrtav

Spuštanje

Zli šumski duhovi

Zemlja pleše

Originalna glazba za knjigu

Preporučeno za slušati

O autoru

Povežite se s autorom

Ostala izdanja

Noć uz Rijeku (ulomak)

Piknik (ulomak)

Smeće

Čemu gledati unatrag

kad jedino što vidiš je sve više i više smeća?

Manic Street Preachers - No Surface All Feeling

Jebeš sve to

Mislim, ono, bezveze je poč'o c'jeli taj usrani dan! Nekakva usrana sr'jeda, šta-ja-znam, ovo-ono! Totalni šit, čovječe. Ne znam je li padala kiša il' nije, al' dan je bio sjeban k’o da je. Probudim se ujutro i smrde mi noge. Fuj! Smrdile su mi i sinoć al' sam bio tol'ko umoran da me je bolio kurac. Al' ujutro!? Jebote, probudio me smrad mojih vlastitih nogu! Za popizdit’! I onda se dignem sav nadobudan, kao opra’ću se i sve – mislim, trebala bi bit' fešta u kantini navečer, pa da operem jaja – možda mi se posreći? – kad nema tople vode u bojleru! Popizdio sam sto na sat! Znao sam sto posto da je stari izdruk’o svu vodu u čet’ri ujutro! Debeli kreten! Pere svoju usranu šupčinu svaki dan prije posla. A da je barem neki direktor, pa da ujutro ševi jebežljivu sekretaricu. Ne! On radi u smrdljivom Autotroleju k'o šole. Ono, valjda se pere da ne smrdi šljakerima kad ih fura na pos’o. Zadnji šit!

Tako sam se pokupio na Faks. Ej, predavanja ne da su bila dosadna nego sam se čudio kako se ona debela predavačica nije zal'jepila za stolicu od silnih sranja što je izblebetala. Prije bi se cezij rasp'o nego što bi ona rekla blaženu r'ječ: Pauza, pa da se pokupim u kantinu i provjerim još jednom za tu junk feštu.

Jebem ti i taj faks! Gomila jebozovnih pušačica gleda me svaki dan, frustrirana nejebicom. Kao, ono, intelektualke, šta-ja-znam, a kurca nisu vidile osim na slikama! Trebalo bi ih sve izjebat' i to ravno u te njihove uske šupčiće. Neka vrište, drolje!!! Bože, kako bi bilo dobro da se desi na Faksu neki grupnjak! Ono, sve te jebene štreberice pukne neko zračenje s Venere, il' tako nešto slično – i ‘ajmo se svi jebat’! Mislim da bi to bilo barem malo zanimljivije od predavanja…

Ma u kurac i one! Zapravo mi se sve gade! Tol'ko priglupog snobizma može bit' koncentrirano samo na Filozofskom faksu. Ne, ipak su najveći snobovi na Ekonomskom. Jure za lovom, krave! Jurite za mojim kurcem, to bi vam bilo pametnije! Jebote, skoro sam zaboravio Pravni! To!!! To je snobizam i štreberaj pravi pravcati!!! Rimsko pravo, Ustavno pravo, Zakon ovaj, Zakon onaj, šta-ja-znam! Telefonski imenik im daj i nauči’će ga za petnajst dana! Nema goreg sranja od njihovog. Lako za kvaziintelektualke, lako za mlade japijevke, al' ove pizdurine s Pravnog, to je najveći ološ, snobizam i pušikurčenje! Jebotebog, te će sve kravetine bit' k’o Vokićka, Kosorica i šta-ja-znam… Političarke, majku im jebem parazitsku! Dođe mi da viknem na Korzu:

Živio drug Tito u tri pizde materine!!!

Ma, jebeš sve to…

Kad je asistentica, izjebana u mozak što još nije doktorirala, obznanila da je doš'o Isus i donio spasenje svima koji su vjerovali u Pauzu, tako sam se nevjerojatno brzo pokupio u pravcu kantine da to nije bilo istina. U kantini neke koke s prve godine, tek stasale mlade punoljetnice. Brucošice. Kao sad su face jer idu na faks i piju kavu u kantini usisavajuć' dim cigareta poput usisavača Elektrolux model šest mil'jardi tristo devedeset dva B povlaka XT bla. Seru bezveze i kikoću se. Jebiga, nema sva'ko indeks u ovom smrdljivom lučkom gradu! Nema kurac! Znam jednog koji ima čet'ri! I nijedan faks još nije završio – e to je pos’o, a ne preseravat' se ovdje u priglupoj kantini i pit’ kafetinoidne proizvode, da bi se kao ono nešto razbudili. Smeće.

Sjeo sam prekoputa njih. Kasnije sam skužio po spikama da idu na Likovni. Kvaziumjetnice. Slikaju po platnima. Za deset godina će jedna od njih razmazat' štapićem govno po poklopcu od margarina i to će bit' vrhunsko dostignuće u umjetnosti. Avangarda i slična sranja! Skoro sam se ispovrać'o slušajuć' ih.

Starom sam zdipio deset kuna od cvikalica što ih dila onim kretenima koji ne znaju da je jeftinije cvikalicu kupit’ na kiosku i koji onda zadržavaju bas po dvadeset minuta jer nemaju sitno. Tako sad imam za pivo. Da ga jebeš, ni Union nije ono što je nekad bio… Čak se ni ne pjeni. Al' šta da uzmem!? Smrdljivi Pan!? Od te govnaste tekućine, koju samo idioti nazivaju rajskim imenom Pivo, dobijem proljev, a u kurčevoj kantini automat ne radi! A i da radi nikakve koristi! Toči se smrdljivo Karlovačko. Reklama: Idemo na Karlovačko! Ma, idite u kurac i vi i Karlovačko i jedanajst živčanih budala koji kao brane nam čast Domovine jedine na Svjetskom prvenstvu u Francuskoj. Kakvi šupci! Još su gori oni koji ih gledaju i još se živciraju kad neki tamo šupak od Šukera fali gol. Ma, boli njega kurac i za gol i za vas što grizete nokte ispred televizije i za Hrvatsku i za sve živo! Badža ima novaca da kupi tri banane k'o što je ova naša Država i jebe se njemu živo za sve…

No, dakle, slinio sam nezapjenjeni Union i pokušav'o se koncentrirat' na Novi list i tzv. v'jesti i novosti. Uglavnom ništa kurčevo novo. HDZ i dalje radi što mu se sprdne, opozicija pizdi neučinkovito, raja trpi i tripa se il' Dnevnikom i Globusom (Tjednikom-isti-kurac) il' Novim listom i Feralom. Svi iščekuju da će se neki kurac desit' i da će doć' Moribund the Burgermeister i sve nas spasit', al' doć' će kurac od Freddyja Mercuryja i izjebat’ nas sve u šupak tako gadno da ćemo svi pocrkat’ od SIDE. Eto šta će se dogodit'. Ništa! Apsolutno ništa se neće dogodit'!

I onda… Odjednom! Naglo! Bez da me je i’ko telefonski obav'jestio.

Ulazi ONA!

Ako to nije bila najjebežljivija žena koju sam ikad vidio, onda je moja pokojna stara bila djevica. Ost'o sam glup k’o tegla! Prvi put da mi se kurac dig'o samo od pogleda na ženu! Jebotebog, to nije bila žena, to je bio Armagedon u ženskom obliku. Ne znam kako nisam tresn'o sa stolice il' barem svršio u gaće kad me je pogledala. Da sam kojim slučajem penzić, dent'jera bi mi sto posto upala u pivo.

Nasm'ješila mi se. Zubi su bljesnuli k'o reflektori, al' usne… Usne su dovele moju erekciju do astronomskih visina. Jeb’o mu pas mater glupu, poč'o mi je čupkat' dlačice tako da su mi suze krenule na oči. Žena je vjerojatno mislila da plačem od sreće što me pogledala, a ustvari sam suzio zbog njenih usana. Debele, sočne, pune, srcolike, crvene, vlažne, podatne, nježne, mekane poput jagoda, blage k'o poljubac Sjeverne Vile, ružom iscrtane do savršenstva. USNE. Da je kojim slučajem poljubila njima Snjeguljicu, ne da bi se probudila nego bi proletila kroz strop i zabila se u Mjesec.

Dok je ona tako jedrila pored mene k'o u kakvoj reklami s MTV-a, ja sam prolio svoj raznježenosuzni pogled po njenim nogama koje su izranjale iz kaputa i otkrivale svu raskoš koju može otkrit' samo jedna – kurac jedna – dvije! (da ih se ja nauživam na ramenima svojim) savršeno oblikovane noge. Mislim, da takva žena ne nosi minicu bio bi apsolutni gr'jeh, a ona se, vjerojatno iskrena vjernica koja svake usrane božje nedjelje ide u crkvu, nije željela ogr'ješit' o Jehovu, pa je štovala njegove zapov'jedi. Zamišlj'o sam njene maloprijespomenute usne kako se sklapaju oko mog usijanog glavića, kad je ona sjela pored onih kvaziumjetnica. Ispizdio sam se! Kokoš se vratila u svoj kokošinjac!!! Tako se usrano raskokodakala da mi je na licu mjesta idiot splasn'o. Počela se preseravat' nenormalno! Ne znam šta se dogodilo toj ljepoti sišloj s Olimpa. Mislim, ono, Afrodita je za nju bila ružno pače, da ga jebeš! Al' zgadila mi se. Tol'ko je bila usrano prokleto kurčevo glupa da joj nijedna kokoš na sv'jetu nije bila ravna! Kokoš? Ma kakva kokoš!? Tuka, purica iz Pazina, jebote. Počela je srat’ u stilu: Bila sam u Genovi, u Romi, u Milanu… U PIZDI MATERINOJ, KRAVO IDIOTSKA!!!!!!

Bljak!

Ovo je bilo gadnije nego da mi je pušila neopran kurac, il' da sam se ja njoj naliz'o usirene pizde! Izblesavio sam se! Trgn'o sam pivo k'o lozu i otiš'o se doma oprat’…

Kad sam, posl'je tuširanja, pokupio svoj smrdljivi donji veš i spermom isflekanu majicu (nejebica, stari moj, nejebica je u Selu!), i bacio ga, bolje rečeno ugur'o u prenatrpanu vešmašinu, odgeg'o sam se u sobu. (Onaj moj ćelavac od oca mog'o bi koji jebeni put i uključit’ tu prastaru mašinu i iskuhat’ naše smrdljive gaće i čarape! Ako ja već peglam!) Foks mi je nešto pizdio danas na pauzi (prije nego sam zdimio u kantinu) da moram zvat' ljude da nam daju svoje smrdljive tekstove za novi broj Fanzina. Malo mi je falilo da ga ne pošaljem u tri pizde te mile materine, al' sam se predomislio u zadnji tren. Skužio sam da ništa kurčevo ne bi’ dobio s tim. On je jednostavno tip koji je kurac od organizatora! Sve jebene dogovore, kontakte, grebanje za fotokopiranje, kalkuliranje o lovi, sve usrane poslove radim ja! On samo uzme jebeno ljepilo, škarice i tekstove koje ja nabavim i nakucam, gomilu časopisa i k’o fol nešto dizajnira. Seronja! Serem se ja na taj njegov dizajn! Mada, moram priznat', što mi je izuzetno mrsko, da je dobar u tom svom kurčevom poslu. Peder smrdljivi! Uv'jek dobije najbolje sise u disku!, k’o što bi rek’o Kule. Da ga jebeš! Osim toga, da sam ga i posl'o u kurac on bi mi sigurno odgovorio:

Ma šta!? Pa neću valjda ja zvat’ iz pošte!

Uv'jek se izvuče na taj telefon, a ustvari prikriva svoj strah od komuniciranja s ljudima. Jebeš ga! Taj se nikad neće naučit' da ti ljudi nisu velociraptori koji proždiru malu djecu, nego najobičnija govna kakva smo i on i ja na kraju krajeva.

Zbog sveg tog sranja, ja sam sad treb'o naleć' na telefon i nabijat' impulse za koje bi mi stari prdonja, koji mi je jutros potrošio svu vodu iz bojlera, pizdio! Umjesto toga okren'o sam broj koji ne vrtim često i dobio moju tzv. sekicu. SEKICU!? Ta usrana spika vrti se još od prvog razreda srednje. Jebem ti tu usranu prošlost! Svako malo mi izleti iza ugla i iskezi mi se prokleto zlobno i podmuklo, u stilu: Šta je pederu? Si zaboravio sranja što si radio? Gle, tu su!!!, naslađujuć' se mojim samoizgrizanjem. Sjećam se tog šita kad sam k'o mulac popušio kod te već onda strahovito jebežljive djevojke. Doduše, tad je išla u sedmi razred, al' je izgledala čak i bolje nego sad. Mlado meso! Naravno, ja k'o ja, potpuno nezaljubljiv i apsolutno hladan tip, kojem inače treba strahovito puno da se zablemba u neku trebu, plan'o sam u trenu k’o zadnji idiot kad me je ta djevojka dodirnula svojom ručicom na Ljetnoj pozornici u Opatiji, tog jebenog ljeta. Vrtio se onaj kvazidobar film Flatliners, s jebežljivofrčkastom Juliom Roberts. Nije vr'jedno spomena da je Julia Roberts izgledala k'o lignja u usporedbi s mojom budućom sekicom. Tada sam još mislio da djevojke nehotice čine neke određene stvari, al' tad sam još bio naivan i tek pokušav'o bit' ciničan. No, sve u svemu, zaljubio sam se (ekspresno k'o i uv'jek) i popušio (ekspresno k'o i uv'jek), a ona je prohodala s mojim najboljim frendom (ekspresno k'o i uv'jek). Tako mi je postala sekica. Ne može se reć', a pogotovo ne tvrdit', da sam još uv'jek bio zaljubljen u nju. Ne, to bi bilo zaista previše čak i s moje šupske strane, al' da mi nije bila zgodna i da nisam provodio određene noći maštajuć' o njoj i flekajuć' majice… To se može. Šta sad!? Kurac! Žena je zgodna! Ima prel'jepo t'jelo, velike sise i duge noge. Faca može proć' (pogotovo one plave oči), a ako previše ne insistiraš možeš nešto skoro pametno i popričat'