Zvezde trnje i kamenje: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim spisateljice iz Srbije Ree Sartori. 

Ovde ćete naći ljubavnu poeziju na srpskom jeziku, latinično pismo.

Uživajte! 

• Language: English
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Nov 14, 2022
• ISBN: 9798215212219

Book preview

PLEŠITE

plešite

kurve i kurvari

nad prašinom jaruge

u kojoj je mnoga krv nevinosti

svoje uhljeblje našla

plešite i za me ne hajte

ja sam tek oblak što se nad  bregom vije

golo mu kolo zaigrajte

biserjem ga obaspite

pa ako uzme

krv nek moju pljune

pod njom da se sahranim

sve da mu oprostim

video me nije

TI SE DOGADJAŠ

neke se reči ne govore rečima

one su važne kao znanje koje sanjaš godinama

naprosto si siguran da je otići u smrt bez njih

kao otići iz života bez blagoslova

to se ne dešava svaki dan

to ne raste u baštama s paradajzom i kupusom

ni u voćnjacima s jabukama i trešnjama

to se ne bere na poljima pamuka

i ne nalazi se po knjigama i šiframa

nije siguran ni sam bog šta se dešava

kad se dešava...  a retko se dešava

to se ne rešava kao ukrštenica

u toaletu uz malo mozganja

to je čudesna spoznaja

dve tišine u istom nizu...  pletu pletenicu

ćute i jedna drugu slute u svemiru

a onda se dogodi

ono što znaš duboko u sebi da je moguće

i da se možda retkima dogadja

i više ništa ne moraš da pitaš

više ne moraš da gataš il pogadjaš

tad se kao vrhunsko biće

odjednom i zanavek dogadjaš

iako...

možda na tom putu ništa nisi takao

možda si samo zajedno sa mnom plakao

TRI LjUBAVNA PISMA I JEDAN SAN

mili moj

godine su iza nas

godine u kojima kako i sam znaš

nije bilo te reči ili suze

koja bi mogla da odglumi koru banane

na koju se poklizne padne i razbije krčag ljubavi

tri pisma si mi napisao

prvo beše ustreptalo nesigurno žurno da sebe izrekne

lepota njegova ogledala se u živom mirisu tvoga tela

u celoj istini koja se sama izreći htela

drugo pismo sam dugo čekala

ne znam ni zašto sam ga čekala

možda što mu je svrha bila da mi kaže

„ženo moja" i tako me oženi bez svatova

a daleke trube i danas sviraju

pod prozorom žene što čeka da joj se vratiš

zviždućući uz put  kao da nikad odlazio nisi

kad mi je stiglo treće pismo...

isprva sam se plašila da ga otvorim

sve mišljah da ću u njemu naći ono čega se bojim

tek pre neki dan odvažih se

i videh kako se ludo volimo između razmazanih reči

kako smo u žaru ljubavi pobacali oko sebe odeću

i smejemo se kad niko ne čuje

vodimo ljubav k proleću

što ga duže gledah bi mi sve jasnije

uzeh opet prvo pismo (izljubih ga ko tebe)

uzeh drugo pa ga u nedra nagurah

da nikad odonud ne ispadne

gledam treće i sve u meni plače od sreće

voliš me

volim te

sva u suzama probudih se

pisama niotkud nigde

tek zamrljani prsti mastilom gledaju u mene

kao da kažu

„probudi se, probudi se!"

STRAH

plašim se

ubiće me dani što predugo traju

godine što ih nižem na prste

nokti što grebu i ne prestaju

ubiće me žeđ

jeseni i zime što prete lošim iskustvima

glad kojoj se sitim

kojoj pretim monašenjima

plašim se

ubiće me tvoje oči jer sam ih ucrtala tamo

odakle ih nikad neću izbrisati

ubiće me loš glas kad s vetrom dojezdi

da li si poslednji put rekao da dolaziš ili odlaziš

ili je ovo deo niske na kojoj ću da se obesim

plašim se

DVE KAPI KIŠE

zalepljeni za stakla prozora

suznih očiju motrimo na preteću noć

dve kapi kiše čekaju ponoć

usamljenost živi od tišine

zgodna i lepa kao bekrajni san

ruke nam zadrhte kroz daljine nepregledne

zagrabe prostor i vreme

nije tuga ono što bih ti pevala al pevam

ona me dočekuje jutrima

sve je manje snage u ovim grudima

sve češće se zagrcnem kad pustim radio

a neko našu pesmu zasvira

onu o zajedničkoj samoći

dve kapi kiše

kao da ne mogu više da se bore s duhovima

klize niz okna sudbi prepuštena

CEO ROMAN A NIŠTA ZNAČAJNO U NjEMU

sreli su se

beše nova godina

prskale su varnice

onda su se jebali

izmedju dva jebanja su išli na posao

izmedju nekoliko zaredjalih orgazama

i