Aleksandrijske pesme

By Mihail Kuzmin

Kuzminov klasicizam pleni. Kakva je milina čitati klasičnog pesnika koji živi među nama, iskusiti geteovsku mešavinu „forme” i „sadržaja”, biti uveren da duša nije nekakva supstanca od metafizičkog pamuka, već bezbrižna, nežna Psiha. Kuzminove pesme ne samo što se lako pamte nego ih se takoreći i prisećamo (utisak prisećanja već nakon prvog čitanja), kao da iz zaborava isplivaju na površinu (klasicizam)...

Osip Mandeljštam

Kuzmin zauzima jedno od najvažnijih mesta među savremenim ruskim pesnicima. Vrlo malo njih je u stanju da postigne tako zapanjujuću harmoničnost celine (u kombinaciji) sa tako slobodnom raznolikošću sastavnih delova. Štaviše, kao glasnogovornik stavova i emocija čitavog niza ljudi, ujedinjenih zajedničkom kulturom, koji su se sasvim opravdano uzdigli na vrh životnog talasa, Kuzmin je pesnik organskih korena (почвенныи поет)...

Nikolaj Gumiljov

• Language: Српски језик
• Publisher: Književna radionica Rašić
• Release date: Jan 17, 2022
• ISBN: 8663510861

Book preview

Književna radionica Rašić

2022.

Naslov izvornika:

Михаил Кузмин

Александрийские песни

© za srpsko izdanje Književna radionica Rašić

Mihail Kuzmin

ALEKSANDRIJSKE PESME

Preveo s ruskog

Duško Paunković

N. P. Feofilaktovu

I

UVOD

1

Kao pesma koju majka peva

čedu u kolevci,

kao odjek pastirskoga roga

jutrom u planini,

kao huka morskih vala

u dalekom, napuštenom zavičaju

meni zvuči tvoje ime

triput blaženo:

Aleksandrija!

Kô isprekidani šapat

ljubavnika ispod hrasta,

kô tajanstveni šum

Hladovitih svetih gajeva,

kô talambas velike Kibele

sličan daljnom gromu i golubijem guku

meni zvuči tvoje ime

triput mudro:

Aleksandrija!

Kô zvuk trube ispred bitke,

kliktaj orlova nad ponorom,

lepet krila Nike koja leti

meni zvuči tvoje ime

triput veliko:

Aleksandrija!

2

Kad mi kažu: „Aleksandrija",

vidim bele zidove kuće,

malu baštu s lejom šeboja,

bledo jesenje sunce pred sumrak

i čujem zvuke dalekih svirala.

Kad mi kažu: „Aleksandrija",

vidim zvezde nad utihlim gradom,

pijane mornare u mračnim četvrtima,

igračicu što pleše „osu"¹,

i čujem zvuk daira i viku posvađanih ljudi.

Kad mi kažu: „Aleksandrija",

vidim zalazak bledogrimiznog sunca nad zelenim morem,

čupave treperave zvezde

i svetle sive oči ispod gustih obrva,

koje vidim i onda

kada mi niko ne kaže: „Aleksandrija!"

3

Večernji suton nad toplim morem,

svetlа svetionikâ na potamnelom nebu,

miris vrbene na kraju gozbe,

sveže jutro posle dugog bdenja,

prolećna šetnja baštenskim alejama

vika i smeh žena što se kupaju,

sveti paunovi kraj Junoninog hrama,