Kraljevstvo Rit

By Daniel Kovač

U Kraljevstvu Rit, čuvenom po prosvećenosti i očaravajućim zalascima sunca, pet junaka priče, dosledno i hrabro, duboko uvereni u ispravnost svojih ideja, ispunjavaju svoju sudbinu. Zajednički cilj kome, obdareni vrlinama, streme je stvaranje boljeg i pravednijeg društva. Kada se, u to umešaju životne dileme i ambicije aktera, lične nedoumice, osećaj nejednakosti i nepravde, ljubav, mračna prošlost i duh vremena, dolazi do obrta uz žongliranja, prevrate, izdaje, revoluciju i rat. Kralj, Kraljica, Građanka, Građanin i Luda su nosioci ideja o društvu i glasovi putem kojih čitalac svedoči o njihovim ograničenjima i otrežnjenjima, ali i podloga da pokrene sopstveni monolog o pravdi, obavezama, integritetu i vlasti.

Na kraju će ostati pitanja. Pre svega šta bi se zbilo da junaci priče nisu tako dobronamerni i čovečni? Uđite u Kraljevstvo Rit, ovu "uglavnom tragediju" i prepustite se igri.

• Language: Српски језик
• Publisher: Književna radionica Rašić
• Release date: Apr 8, 2021

Book preview

vojnici

PROLOG

1.

Radnja ove priče događa se u Kraljevstvu Rit. Kraljevstvo se nalazi na obali reke koja se obilno izliva u proleće. Deo Kraljevstva je močvaran, a deo prekriven livadama i šumom. Kraljevstvo je bogato biljkama. Slavne su rićanske perunike, lokvanji, azole, crni šaš. Kraj reke i oko bara ima dosta trske. Kraljevstvo menja boju sa svakim godišnjim dobom. U proleće sve ozeleni i procveta, a kako se približava leto boja počinje da bledi na vrelini sunca, pa vremenom prevlada žuta. U jesen sve se opet oboji pastelnim bojama jeseni, a zima postaje crno-bela od golih grana i snega.

Osim biljem, Kraljevstvo je izuzetno bogato i životinjama. Zavisno od godišnjeg doba, okruženi smo puževima, bubama, kornjačama, daždevnjacima, žabama, patkama, čapljama, zmijama, dabrovima, vidrama, jelenima i divljim svinjama.

Kraljevstvo ima prijatnu hladovinu. Svetlo se probija kroz šumsku vegetaciju crtajući šare po zemlji gde se susreće sa travama i vodom. Posebno je poznat zalazak sunca u Ritu. Rićani možda preteruju kada kažu da je to najlepši zalazak sunca na svetu, ali kada je sunce nisko, ono promeni boju u crvenu i postane veliko. Od topline te boje, deluje kao da gore šuma i nebo. Rićani vole suton kada opijeni tim prizorom predahnu od briga i teškog rada.

Da, Rićani. Stanovnici Kraljevstva Rit. Sve im je nadohvat ruke. Nemaju čvrste građevine nego odaberu pogodno drvo pa ispod njega proglase palatu, kuću ili tamnicu. Imaju nešto nameštaja. Poneki sto, stolicu. Ipak, to je jedna civilizovana zemlja emancipovanih građana.

2.

Poznato je da je Kraljevstvo Rit osnovao Stevan Krvoločni (Rex Stephanus Sanguinarius), predak današnjeg suverena. Nije jasno da li je on doveo svoje ljude u Rit ili se u Ritu oduvek živelo, tek on se nametnuo kao kralj starosedeocima. Ono što je izvesno, to je da se do danas sačuvalo predanje o surovosti i odlučnosti prvog kralja. Krvoločni je mačem i vladavinom straha stvorio državu u kojoj se odvija radnja ove priče.

Vreme je prolazilo, kraljevi su se smenjivali, a loza Sanguinarius se nastavljala. Sve sam krvolok do krvoloka. Tako je to bilo sve do vladavine oca današnjeg kralja koji je odlučio da ukine surove kazne, da proglasi vladavinu zakona i donese pismenost i prosvećenost Rićanima.

Rićani su dobro primili darove svog tadašnjeg suverena i iskreno prigrlili nova građanska prava koja su za kratko vreme promenila društvo. Od tog doba, kod Rićana se javila slobodna misao koju su građani izražavali javno i bez straha. Vremenom, to je postalo deo njihovog identiteta. Ne bez ponosa, isticali su svoju slobodu i koliko su pismeni i razumni. Bez sumnje, to su, naravno, i bili, naročito u poređenju sa stanovnicima susednih zemalja kojima su još uvek vladali tirani. Istine radi, vredi reći da je to išlo uz malu, srećom neopterećujuću, nadmenost.

Današnji kralj je nastavio ono što je njegov otac započeo, pa već možemo da govorimo o više decenija emancipacije. Savremeni Rićani su odrasli u doba pismenosti, i možda se samo oni najstariji sećaju kako se živelo u doba izrabljivanja, vladarske samovolje i surovih kazni.

Iako slovi za napredno, društvo u Ritu je daleko od toga da bude savršeno. Za neke i dalje postoji težak rad, moraju puno da kopaju, postoji nejednakost. Ima onih koji imaju više i onih kojima ostaje manje. Bez obzira na to, Rićani znaju šta je zdrav razum, pismeni su i veruju da se stvari mogu popraviti i rešiti dogovorom. Takvi, razumeli su koliko je važno da saslušaju druge i uvaže sve argumente. Nisu preki, ni bahati. Imaju razumevanja jedni za druge.

Takav Rit zatičemo na početku ove priče.

PRVI DEO

1.

Među granama u Rićanskoj šumi, čini se za svoj groš, Orkestar svira vedru melodiju. Lica članova Orkestra su zanesena i bezbrižna.

Orkestar je u drugom planu, a pred publiku izlazi Luda. Kao da izgovara neko zvanično obaveštenje, govori.

LUDA: Dobro veče. Molim vas, pazite dobro pre nego što sednete. Već ste seli? Znate, ovi momci iz orkestra umeju da kapnu med na poneko sedište, da se našale. Neslana šala. Molim vas proverite da vam neko nije smestio. Izvinite molim vas, nisam ja, izvinjavam se još jednom.

Protrlja ruke, a zatim progovara kao da tek počinje da glumi. Pokreti su mu pomalo prenaglašeni, želi da njegova pojava dobije na značaju.

LUDA: Kad smo kod meda, ja sam samo jedna luda bez izrazitih vrlina. Izlivam slatke reči kada zatrebaju, ili po potrebi one gorke, oštre koje bodu. Slatke reči teku kao med, pa se neoprezni u njima podave, a oštre probude čak i onog ko se na smrt uspava. U obrtu oštrog i slatkog, eto tu ja živim. A žongliram i jabuke i lopte. I lobanje ako je potrebno. No, namera mi nije da se nešto hvalim, nikako, nikako, nikako! Sasvim daleko od toga.

Zadovoljan sobom, brzo pogleda svoje ruke i noge. Malo oćuti, pa kao da se seti zbog čega je uopšte tu.

LUDA: Kad ste već došli, dužnost mi je da vas upoznam sa plemenitim gospodarom mojim. To je čovek sav okupan vrlinama. Iz njega izbija svetlo koliko ga prožimaju i luče se u njemu. Ne verujete da takav čovek postoji? Polako, videćete i sami. Iz mojih usta sada teče med, jer kad se o mom gospodaru Kralju Rita radi, reči kojima ga opisujem oštre nikako ne mogu biti. Za mnom.

Pravi nekoliko koraka, traži pogledom.

LUDA: O, evo ga! Eto Kralja!

2.

Kralj nosi durbin i gomilu papira. Gleda durbinom ka nebu, pa spušta pogled na papire. Kao da se dvoumi. Duboko uzdahne. Hartije odlaže na sto namešten usred šume. Ugleda