Moja bašta

By Oliver Knezevic

Priručnik “Baštenske avanture za gradske baštovane” namenjen je baštovanima koji o baštovanluku ne znaju ništa, onima koji znaju po nešto, ali i baštovanima sa dugogodišnjim baštovanskim stažom (njima će poslužiti kao podsetnik, ali će sigurno pronaći i po nešto što nisu znali).
Baštenske radove smo objasnili od početka: kako se rilja, kako se pravi leja, kako kućica; kako se i kada seje, neguje i bere svaka vrsta povrća.
Što se zaštite tiče, namerno nismo preporučivali hemijska sredstva, osim starovremenskih, na bazi sumpora i bakarnog kreča, a po preporuci jednog poodavno penzionisanog profesora poljoprivredne škole. Uostalom, mi proizvodimo za sebe, a ne za tržište.

• Language: English
• Publisher: Oliver Knezevic
• Release date: May 12, 2015
• ISBN: 9781310484377

Oliver Knezevic

Izdavač, knjižar, dizajner knjiga, prevodilac i priređivač Oliver Knežević je često umeo da nas iznenadi zanimljivim izdanjima; ovoga puta, međutim, odlučio se da nas iznenadi jednim provokativnim pesničkim projektom, zbirkom po mnogo čemu drugačijom od tekuće produkcije.

Book preview

KOME JE NAMENJEN OVAJ PRIRUČNIK?

Priručnik Baštenske avanture za gradske baštovane namenjen je baštovanima koji o baštovanluku ne znaju ništa, onima koji znaju po nešto, ali i baštovanima sa dugogodišnjim baštovanskim stažom (njima će poslužiti kao podsetnik, ali će sigurno pronaći i po nešto što nisu znali).

Baštenske radove smo objasnili od početka: kako se rilja, kako se pravi leja, kako kućica; kako se i kada seje, neguje i bere svaka vrsta povrća.

Što se zaštite tiče, namerno nismo preporučivali hemijska sredstva, osim starovremenskih, na bazi sumpora i bakarnog kreča, a po preporuci jednog poodavno penzionisanog profesora poljoprivredne škole. Uostalom, mi proizvodimo za sebe, a ne za tržište.

Želimo Vam da Vam bašta bude rodna uz pomoć ovog priručnika!

Autor

OSNOVNE POTREBE POVRĆA

Zemljište – Svetlost – Vlažnost – Temperatura

Zemljište

Vaša bašta će biti najuspešnija ukoliko je: okrenuta južnoj strani i ima blag nagib; ako je zamljište lake strukture i viskog sadržaja humusa; ako je neutralne do slabo – kisele reakcije; ako je nivo podzemnih voda da je kod lakih (peskovitih) zemljišta na oko 80 cm, a na 150 cm kod teških zemljišta.

Dobro je da u zamljištu ima glista koje ga svojim kretanjem mehanički rastresaju i time omogućavaju bolje disanje korena, a varenjem biljnih ostataka ga obogaćuju hranivima; da u zemljištima ima nitrogenih bakterija, koje azot vezuju direktno iz vazduha. Nitrogene bakterije žive slobodno u zemljištu, a najviše ih ima u kvržicama korena biljaka leguminoza, a to su grašak, boranija i detelina, pa se koren ovih biljaka posle berbe ne vadi iz zemljišta, čime se značajno povećava njegov sadržaj.

Osnovna i neophodna hrana u zemljištu za sve biljke su makroelementi: azot – za zelenu masu; fosfor – za cvetanje i proizvodnju ploda i semena; kalijum i kalcijum – za razvoj korena.

Obogaćivanje zemljišta hranljivim elementima vrši se organskim đubrivima, od kojih su osnovna stajsko đubrivo i kompost.

Stajsko đubrivo je svakako najjače sredstvo za obogaćivanje baštenskog zemljišta i njime se đubri svake četvrte godine. Stajnjak je smeša izmeta domaćih životinja i prostirke (slame). Kvalitet mu zavisi od vrste životinja od kojih potiču, i od njegove starosti. Konjski i ovčiji stajnjak je jači nego goveđi i svinjski, pa su i količine stajnjaka različite. Stajnjak se prikuplja cele godine, pa tako do jeseni možemo za đubrenje da koristimo svež ili poluzgoreo stajnjak, a za đubrenje na proleće ovo đubrivo mora biti zrelo – zgorelo (prevrelo).

Kompost je izvanredno organsko đubrivo koje se pravi od otpadaka biljnog i životinjskog porekla. On se proizvodi i industrijski, a za Vašu baštu ga možete napraviti i sami, o čemu će biti reči u narednom poglavlju.

Što se tiče mineralnih đubriva (NPK – azot, fosfor, kalijum), ona se mogu koristiti pred setvu, posebno za one vrste povrća koje ne podnose direktno đubrenje stajnjakom, ali njihova prekomerna primena može značajno da pogorša ukus ploda. Mada su nitrati osnovna hrana biljaka, prevelikim đubrenjem mineralnim azotnim đubrivima može se stvoriti prevelika količina ovih nepoželjnih soli u zemljištu, koje će povrće usvojiti.

Pored osnovnih, makro – elemenata, za normalan rast i razvoj biljaka neophodni su i mikroelementi, kao što su gvožđe, mangan, bor, bakar, magnezijum, cink... koji su neophodni u malim količinama. U našoj bašti uglavnom nemamo problema sa nedostacima ovih elemenata.

Svetlost

Dužina dana

Dužina dana je od izuzetnog značaja za pojedine vrste povrća. Ukoliko je dužina dana manja od potrebne, neke vrste ne cvetaju, pa onda ne daju seme i plod, ili ne formiraju lukovicu.

Tako razlikujemo:

– biljke kratkog dana: traže 10 – 12 sati dnevnog svetla. To su: paradajz, paprika, lubenica, dinja...

– biljke dugog dana: traže 14 i više sati dnevnog svetla – (od maja do polovine avgusta) – luk, mrkva, rotkvice, grašak, spanać, salata, kupusnjače, ... (da ne zbunjuje – povrće kao što su spanać, salata, rotkvice itd. i ne treba da cvetaju da bi ih koristili u ishrani, pa ih zato i ne gajimo u sred leta).

Količina svetlosti

Mnogo svetla zahteva povrće koje ne podnosi zasenjivanje: paradajz, paprika, lubenica, dinja...

Umerenu količinu svetla traže mrkva, pasulj, boranija, grašak;

Malo svetla, odnosno mogu da se gaje i između voćaka: paškanat, celer, zelje...

Vlažnost

Voda

Voda je svakako neophodna, ali i o njenoj količini treba voditi računa: premalo vode daje manji prinos; suviše vode čini biljke nežnim; višak vode može da udavi koren.

Za klijanje i nicanje potrebno je u površinskom sloju zemljišta i do