Duhovnost, ljubavni odnosi, seksualnost i moralna ispravnost

By Vladimir Živković

Edicija dela Vladimira Živkovića. Najpoznatiji naslovi i poučni tekstovi.

Knjiga je napisana na osnovu stvarnih iskustava i spoznaja autora.

Mnoge teme su obrađene u ovoj knjizi. Izloženi su problemi i zablude savremene duhovnosti. Autor je na neuobičajeni ali jednostavan način opisao istinu o Bogu, ljubavi i smislu života.

Dodirnute su teme muškaraca i žena, na koji način oba pola čine greške i otežavaju sebi život na ljubavnom i seksualnom planu.

Data su konstruktivna rešenja i predlozi u pogledu savremenih ljubavnih odnosa, morala i seksualnosti.

Knjiga ne donosi šablon, kao mnoge knjige što daju. Ova knjiga daje smernice i potencira širok spektar mogućnosti i posledica na koje svetovno fokusiran čovek ne računa i ne obraća pažnju.

Čim ne postoji šablon, to znači da je odluka vaša ali će vaša odluka zbog ove knjige biti ispravna i plodonosna.

Napomenućemo samo neke od tema koje se iscrpno obrađuju u ovoj knjizi:

–zablude savremenih ljudi.

–sreća u ljubavnim odnosima.

–istina o Bogu.

–karma i moralna ispravnost.

–prosvetljenje i duhovno buđenje.

–smisao života i stvaranja.

–pozitivno življenje seksualnosti.

–zavođenje, veridba i brak.

–negovanje samopoštovanja, dostojanstva i sopstvene vrednosti.

–emocionalno isceljenje i emocionalna inteligencija.

–duhovna iskustva i poznavanje Boga.

–zamke uma.

–razvijanje karakternih osobina i poznavanje Božijih atributa.

–opasnosti i zablude društvenih mreža i ateizma.

–i još mnogo toga...

Potrebno je samo da istražite i obradite informacije iz knjige i da sami radosno kročite dalje kroz život.

Neka vas poneka neugodna konstatacija iz knjige ne uznemiri. Ipak vi sami odlučujete i sami znate šta želite. Knjiga je upravo namenjena tome, da ispravnije i srećnije živite i delujete sa smislom.

Srećno!

• Language: Српски језик
• Publisher: Vladimir Živković
• Release date: Dec 15, 2023
• ISBN: 9798215065891

Vladimir Živković

Vladimir’s work consists in helping people to settle in love and sex life, to progress in spirituality, to become happy, to achieve themselves and their own value, and to return to themselves dignity and self-esteem.Vladimir Živković is born in Belgrade, on 20th of April, 1970. He has spent his childhood and adolescence in Nis, where he finished the high-school. At 26, he went to live and work in Novi Sad where he has begun to practice spirituality and various spiritual disciplines, the most emphasized was meditation. Next 20 years, insights and spiritual experiences followed, that changed his life and his relation to God. The outcomes were inner changes and desire to share the truth with everyone (with the aim of self-healing).The practical technique that he has learned as an aid in his spiritual journey is Japanese Divine massage. Also, he has become Reiki master in 2004.-so he often helps people and students to facilitate their spiritual journey by practicing Reiki-healing techniques. Most part of his time he is dedicating to improving his knowledge of a man’s psyche, so he is acquainted with techniques of self-healing, as well as techniques of releasing negativity.Vladimir Živković says: -When I gained spiritual experiences and knowledge of Divine Self, I wanted to help people. Working with individuals did not satisfy me because it was not productive and it took me a lot of time and effort. An additional problem was that many people who come for help do not want to try to change dark side of personality. That’s why I came to the conclusion that it is best to put my knowledge and experience on paper. When the reader reads my book then he/she decides what to accept from the book and what he/she will doing through life. In that way I save time and effort, and my knowledge and help are available to everyone.Soon I came to the conclusion that I have to publish 3 books. The first book I published in English is called “Modern Relationships”. The book is made up of 3 parts and represents the integration of spiritual and worldly life. How to reconcile the marital and, therefore, the love life, the sexual and the spiritual life. The second book is a classic spiritual. The title of the book is “The Book about Divine Self”. It presents the essence of spiritual knowledge and it is necessary to be read by the members of all faiths, races, nations and religions. The last book is a "SELF- HELP: The Understanding of Life". This book contains practical lessons in the field of reaching love for oneself, strengthening self-esteem, achieving gratitude and satisfaction.Vladimir Živković je rođen 20.4.1970. u Beogradu. Svoje detinjstvo i ranu mladost proveo je u Nišu gde je završio srednju školu. Sa 26 godina je otišao u Novi Sad da živi i radi gde je i počeo da se bavi duhovnošću i raznim duhovnim disciplinama, od kojih se najviše isticala meditacija. Tokom sledećih 20 godina usledile su spoznaje i duhovna iskustva koje menjaju njegov život i odnos prema Bogu. Dolazi i do unutrašnjih promena i do želje da se istina podeli svim ljudima.Od praktičnih tehnika koje je izučio kao pomagalo na svom duhovnom putu je japanska božanstvena masaža. Takođe, 2004. godine postao je i reiki–učitelj pa vrlo često pomaže ljudima i učenicima da ubrzaju svoj duhovni put praktikovanjem reiki–tehnike isceljenja. Veći deo vremena posvetio je i usavršavanju psihe čoveka, pa mu nisu strane ni tehnike samoisceljenja, kao ni tehnike oslobađanja od negativnosti.Trenutno živi i radi u Niškoj Banji.

Book preview

ZAHVALA

Zahvaljujem svim ljudima, i dobrima i lošima, jer su mi pomogli i pomažu mi da oblikujem svoju unutrašnjost, i ostvarim sreću u sebi i životu.

Zahvaljujem se i Svevišnjem koji je u meni, i koji me nikada nije napustio, i koji je moj večni prijatelj, zaštitnik i saputnik.

KNJIGA BR.1: POVRATAK BOGU

O KNJIZI

Ova knjiga je nastala kao proizvod četvorogodišnjeg pisanja tekstova. Ipak, pisanju tekstova prethodilo je višegodišnje iskustvo u spiritualnosti i duhovnim aktivnostima. Svaki tekst je napisan sam za sebe. Ja sam se potrudio da sve tekstove ujedinim tako da čovek može pronaći odgovore na pitanja koja ga muče, a da opet sva pitanja i odgovori budu povezani u jedno učenje na osnovu kojeg će svaki pojedinac, ako ga sprovede u delo, duhovno napredovati i ostvariti veću sreću, ljubav, radost i dobrotu.

Nikada nisam imao želju da objavim knjigu. U poslednje vreme, neki događaji i neka iskustva su me ubedili da je neophodno da svoje znanje i iskustvo podelim sa ljudima. Moram odmah da kažem da nisam posebno nadareni pisac, te svako mora da shvati da je ovo više informativno štivo.

Mnogi primeri koje sam izneo u knjizi su istiniti, ali i mnogi primeri su stanja duše čoveka. Čitaocu ostavljam mogućnost da sam ustanovi koji primer je kakav. Takođe, na mnogim mestima sam dao odgovore u vezi pitanja ili problema. Ipak, ima i situacija gde sam procenio da je najbolje da čitalac sam sebi da odgovore na neka pitanja.

Ova knjiga se bavi prvo samokritikom, a zatim samoisceljenjem. Takođe, dodirnute su mnoge teme o ljubavnim relacijama između muškaraca i žena. To je zbog toga što mnogi ljudi žele da imaju ljubavni odnos, da budu srećni, i da duhovno napreduju. Zato su pitanja u vezi ljubavnih odnosa, samoisceljenja i povratka sebevrednosti bila neophodna u ovoj knjizi. Sve je to povezano sa duhovnošću savremenog čoveka.

U životu sam se bavio mnogim duhovnim aktivnostima i imao sam mnoga duhovna iskustva. Ipak, ova knjiga se generalno ne bavi time, već se bavi onim stvarima koje svaki čovek treba i mora znati.

Želim da napomenem da ova knjiga nije loša da se pročita odjednom. Ipak, generalno gledano, ova knjiga je takva da se treba čitati svakoga dana. Ona se može koristiti i na taj način da uz molitvu Bogu, postaviš pitanje koje te muči, i otvoriš knjigu po principu slučajnosti.

Iskustva ti pomažu da stekneš spoznaju. Svaki tekst u ovoj knjizi je nastao na osnovu viđenja, spoznaje ili duhovnog iskustva. Zato i za svaki pojedinačni tekst treba vremena da se usvoji istina koja se nalazi u njemu.

Ukoliko neko sumnja u istinitosti izlaganja u ovoj knjizi, moj je savet da takav čovek koji sumnja, proveri koliko su njegove sumnje opravdane.

Govori se da ako koza laže, rog ne laže.

Ako govorim istinu u knjizi, to znači da će se istina oteloviti u svetu uvek. Zato ne brzaj. Proveri uvek koja je pouka teksta koji čitaš, i koliko se tekst koji čitaš ostvaruje u svetu i životu.

UVOD

Napomena: Jastvo se odnosi na univerzalnu dušu koja je stanovnik svih živih bića.

Sebstvo, to je takođe Jastvo, samo je to ono pojedinačno koje se nalazi u određenoj individui.

Za današnje, savremeno doba, karakteristično je to da su se ljudi udaljili od Boga. Neki savremenici praktikuju duhovnost, a da Boga uopšte nema u njihovim duhovnim aktivnostima. Takođe, neki psihijatri leče pacijente, a da uopšte ne znaju zašto ti ljudi žive, i koji je cilj koji će ih trajno usrećiti.

Ovo je era lažne duhovnosti i umobolnih psihijatara. Ipak, ovo je vreme oslobađanja od zabluda i predrasuda. Tako, bez obzira koliko su ljudi zastranili, toliko je povoljnije da duhovno napreduju. Potrebno je samo prepoznati zablude, usvojiti dobrotu, i vratiti se Bogu.

Šta je ovde problem?

Ljudi zbog svoje povređenosti ne samo da ne žele da se vrate Bogu, već bi i voleli da pokažu kako On ne postoji. To je klasično teranje inata, koje je posledica povređenosti čoveka. To je isto kao kada dete plače, i koju god da mu igračku daš, ono je baca, i plače još više. Ni na pamet mu ne pada da uzme igračku, i da se igra, i raduje.

Dakle, inat je uglavnom odustajanje od sebe, drugih, i sreće.

Ova knjiga daje mnoge odgovore na pitanja u vezi kojih druge knjige ne daju. Ipak, ova knjiga usmerava čitaoca takođe i na to da on sam pronađe neka uzvišena osećanja, ideale i radost u sebi samome, kao i bitne odgovore.

Povratak Bogu je povratak sebi. Povratak sebi je povratak sreći i ljubavi. Povratak sreći i ljubavi je dostizanje sebevrednosti i besmrtnosti.

Znam da je moje učenje mnogima neugodno. Ipak, kakve to veze ima, ako imaš priliku vratiti sebi svoje ideale? Kao da je uopšte bitno da li ti nešto smeta, ako ti smeta zbog povređenosti ega i sujete?

Današnja savremenost čini da ljudi veruju u glupost i zlo, i misle kako to ima veze sa slobodom. Nijedna sloboda nije sloboda bez vezanosti za Boga. Nijedan čovek ne može biti srećan u potpunosti bez Božije prisutnosti. Savremenost nije imati uvek nove idiotske ideje. Savremenost je stvarati uvek nanovo lakši put sjedinjenja sa Bogom.

Ja sam se u ovoj knjizi potrudio da savremenost čoveka i njegovu potragu za srećom i Bogom olakšam. To znači da je ova knjiga puna neugodnosti za običnog čoveka koji je od malena naučio živeti egoizam. Upravo tu se krije nesreća savremenog čoveka. On izbegava neugodnosti, ali zato previđa da mu to donosi nesreću.

Zato se ja ne trudim propagirati ne znam ti ni ja kakvu posebnu duhovnost. To je zbog toga što znam da su svi ljudi jedan te isti Bog. To znači da je svaki čovek duboko u sebi savršen i duhovan. Ja ovde govorim o običnom duhovnom životu, sa ispunjavanjem želja i usmerenošću na Boga.

Niko Boga neće promašiti, ali Ga niko i neće dostići na silu, ni gehom, a ni licemerjem.

Zato je spas u radosnom životu, i stalnom duhovnom napretku.

Dakle, smisao života se nalazi u pronalaženju Jastva, koje je sam Bog u tebi, i u doživljavanju Jastva tj. Sebstva.

Ovde možemo razbiti već i prvu zabludu. Ne dolaze do Boga samo ljudi koji se bave duhovnošću, verom i religijom. Do Boga dolaze ponajviše ljudi koji u početku žive običnim životom, rade za novac, stvaraju porodice i ispunjavaju svoje želje. Putem usmerenosti na Boga, radost i ljubav rastu, a sve lažno otpada, samo od sebe.

Zato moraš znati. Sreća je u tvojoj ruci. Ona se pronalazi traganjem za Bogom, bez obzira na to kakav ti je život.

Dakle, odabrani u suštini ne postoje. Čovek sam bira hoće li biti izabran od Boga.

Poglavlje I – MOJ RAD

SUĐENI POBEDNIK

Dešava se da neki čovek bije bitku.

Dešava se da Bog zna da će taj čovek odneti pobedu.

Dalje, dešava se da Bog planira da pokloni tom čoveku mač za sečenje korova.

Šta to znači?

Onaj koji seče korov, Božiji je miljenik.

Zašto?

Zato što Bog zna da ima mnogo ljudi koji čak i dok spavaju stvaraju korov u svetu.

Zato Bog ceni onoga koji uništava korov. Takvog Bog učini nepobedivim.

Imajte to na umu.

Nije zlato sve što sija, i nije svaka ''budala'' gubitnik.

DOBA ZLA I RAZVRATA

U današnjem svetu zla, bluda i razvrata, mnogi ljudi su nesrećni i usamljeni. Oni koji žive za slavu, moć, bogatstvo i seks, tek trebaju otkriti koliko su nesrećni.

Šta to znači?

Kada čovek otkrije da je nesrećan, potrebna mu je pomoć. Takvom čoveku ne može pomoći svako. Mnogi kažu da ljubav leči. U tome velikim delom ima istine. Ipak, moram da kažem, čovek u nesreći je opasan za sebe, jer njega tuđa ljubav ne može tako lako ozdraviti. Ozdravljenje se nalazi u spoznaji sebe. Čak i da te voli celi svet, to tebi ništa ne mora da znači, ako si nesrećan, i ne voliš sebe.

Ovu knjigu sam napisao na osnovu ličnog iskustva. O bilo čemu da pišem, prošao sam iskustveno. Dakle, retko propovedam tuđe učenje, iako se tako nešto može desiti, ako procenim da je dobro. Zato što su spoznaje moje lične, zato verujem da mogu pomoći mnogima.

Ipak, ja nisam kao mnogi duhovnjaci koji vezuju ljude za sebe. Moj cilj je da svakog čoveka kome je potrebna pomoć usmerim na Boga i isceljenje. Od odnosa sa Bogom zavise sreća i sebevrednost pojedinca. Zato je moj zadatak pomoći ljudima, ali na pravi način. To znači da svako nosi samoisceljenje u sebi, i mogu pomoći svakome da ga sprovede u delo. Bog je savršen. Život je savršen takođe, ako ima Boga u čovekovom životu.

Ova knjiga bi trebalo da te nauči da se ne stidiš svojih želja, nagona i strasti. Oni postoje da bi naučio da ih koristiš, i da se uzdigneš iznad njih putem poželjnih, pozitivnih iskustava. Nesreća i usamljenost u novom dobu su posledica neispravnog življenja nagona i strasti. Mnogi govore kako je sve stvoreno za čoveka, ali mnogi zaboravljaju da je sve dobro za čoveka samo ako se ispravno i moralno koristi, na božanski način.

Tako dolazimo do apsurda, gde se snimaju vrlo lepe pesme, ali zbog vulgarnosti i golotinje, svačiji um i srce budu zatrovani, i to bez ikakve potrebe. Samo zbog toga što se seksu i golotinji pridaje veći značaj nego što je neophodno. Samo zbog toga što se seks i golotinja trpaju tamo gde im uopšte nije mesto. Ipak, grešnici ne žele da priznaju da to nije sloboda, i to nije ispravno življenje nagona i strasti, već je jedna vrsta slabosti i kukavičluka, koja za rezultat ima gubitak dostojanstva i ljubavi. Tim ljudima niko nije objasnio da se bez Boga, ljubavi i dostojanstva, sreća ne može pronaći. Šanse tim putem su bukvalno 0%.

Dakle, svuda u svetu možeš videti zlo i neveru. Mnogi ljudi žive u strahu i tuzi. Takvima ću pomoći. Pogotovu onima u depresiji. Pomoći ću im tako što ću im otkriti istinu, i što ću im ukazati na greške koje čine. Kada svako spozna istinu, i kada svako zadobije prisustvo Boga, svako će i biti spašen, i pre nego je toga svestan. To je zbog toga što put prema Bogu već stvara savršenost života, sreću, i ono najbitnije, smisao života, samopoštovanje i sebevrednost. Takvima su sreća, sloboda i ljubav već predodređeni.

Kod mene Bog nije samo puka reč koju mnogi upotrebljavaju, a da Ga ne poznaju. Zapovest glasi da Boga ne smeš pominjati uzalud. Ipak, ja ću Ga u ovoj knjizi stalno pominjati.

Zašto?

Pa zato što Ga neću pominjati uzalud.

Bog je u meni, i Bog je u svakome. To je istina koju će svaki čovek otkriti.

Srećno samoisceljenje, i radujte se!

SLOBODA MIŠLJENJA

Istorija čovečanstva nam pokazuje da ljudi u prošlosti nisu smeli imati svoje mišljenje. Tačnije rečeno, mogli su ga imati, ali ga u većini slučajeva nisu smeli propagirati. Na taj način su vladali despotizam i hegemonizam. Oni koji su bili na vlasti imali su monopol, te su ljudi morali da se pokoravaju njihovoj volji.

Zašto?

Najvećim delom zbog toga što sukob mišljenja često dovodi i do stvarnih sukoba, pa čak i do ratova neslućenih granica.

Mnogi su se borili za slobodu mišljenja i govora. To se danas zove demokratija. Zato su ljudi otišli u drugu krajnjost. Svako misli kako ima prava da radi, priča, i misli šta hoće. Takva ideologija je apsolutno neispravna.

Uvek je važna istina, a ne mišljenje. To znači da su mnoga mišljenja neispravna i neistinita.

Uzmimo za primer prostituciju. Neko može misliti da se prostituisanje može isplatiti. Ipak, bez obzira na mišljenje i na slobodu na koje čovek ima pravo, promiskuitetna osoba je uvek sve više nesrećna, što više šara i vara. To je neoboriva istina. Tu istinu mnogi mogu da poreknu, i mnogi mogu da imaju drugačije mišljenje, ipak, nijedan čovek ne može biti srećan sa povredama intimnosti i dostojanstva, koji su u stvari ogromne povrede duše.

Ovde dolazimo do onoga što želim objasniti.

Sloboda nije misliti i raditi šta hoćeš. Sloboda je voleti, imati sposobnost biti dobar, samim tim i činiti dobra dela. Kada čovek čini zlo, to znači da su mu i misli zle, te mu i mišljenje nije ispravno. To dalje znači da onaj koji neispravno misli, takođe ima sva prava da takvo mišljenje zadrži za sebe i da ne truje mozgove drugih ljudi.

Svakako da despotizam nije dobar ako je ideologija neispravna. Tada moraš slušati nekoga koji je nepravedan. Ipak, sa druge strane, vrlo je negativno koristiti slobodu mišljenja i govora na taj način da živiš nepošteno, i da truješ umove i srca drugih ljudi.

Dakle, svako ima pravo da misli i radi šta hoće. Ipak, ovo je moje zalaganje. Ja se zalažem za mir, ljubav, pravdu i slobodu. Ako se nekome to ne sviđa, to nije moj problem. Ispravnost je majka mudrosti za čoveka koji ide ka Bogu.

DOŽIVLJAJ BOGA

Doživljaj Boga je u isto vreme i doživljaj sreće i ljubavi. Ako u datom trenutku to nije, tada je doživljaj savršenstva.

Šta to znači?

Vrlo često objašnjavam da je za doživljaj istinske sreće neophodno prisustvo Boga. Prisustvo Boga ti je neophodno i da se ne bi osećao usamljenim. Prisustvo Boga ti je neophodno i da bi sebe smatrao vrednim.

Bog je sreća, sve ostalo su putevi do nje.

Čovek koji ograničava sebe, ograničava i svoj um, te želi da sve u stvaranju bude objašnjivo, i da može sve dokazati i smestiti na svoje mesto. Zato mnogima spontani savet da neguju Božije prisustvo označava sklonost ka ludilu i umišljanju.

Ipak, sreća je doživljaj. Bog se doživljava. Svet se doživljava. Ako Boga nisi doživeo, i ako veruješ kako se Bog može umisliti, to pokazuje samo da istinsku sreću nisi doživeo. Svaki čovek doživljava svetovnu sreću. Ipak, ta sreća nije potpuna. Ta sreća je kratkotrajna i ostavlja ti osećaj osujećenosti, razočaranosti, i, ono najgore, osećaj usamljenosti i odbačenosti kada prođe.

Zašto je to tako?

Bog je savršenstvo. Doživljavajući Boga, ti doživljavaš savršenstvo. To savršenstvo ti daje osećaj sreće, radosti i ljubavi da se topiš od miline. To znači da je prisustvo Boga veličanstveno i živo. Na taj način tvoja svest ne može biti niska, čak ni kada bi ti se dešavale najgore stvari u životu.

Dakle, ovde se može izneti i zaključak da čovek koji nikada nije doživeo Boga, nije doživeo istinsku sreću, ni ljubav (tj. doživeo ih je nepotpuno).

Zbog čega ovo objašnjavam?

LJudi planiraju budućnost. Ipak, to planiranje se svodi na nešto što generalno i nije budućnost, već planiranje kako proživeti život do smrti, a da tvom egu bude što bolje. Na taj način, čovek u stvarnosti i ne planira sopstvenu budućnost, već budućnost onoga što on nije, a to su um i telo. Duša dobija telo da bi kroz iskustva na Zemlji dobila svesnost o sebi. Zato je jedini pravi plan planirati ostvarenje svesnosti Boga tj. sebe. Sve ostalo dolazi pride, i ako se već ostvaruje, treba se ostvariti na ispravan način, jer u suprotnom slučaju ostaješ bez sreće, Boga, smislenog života, i ono najgore, dolaziš do usamljenosti.

Pouka glasi:

Vodi Boga svugde sa sobom. Moli mu se i razgovaraj sa njime. Poveri mu sve što te muči. Za početak, primećuj koje tvoje molitve i probleme sluša i ostvaruje. To će ti već izgraditi određeno jedinstvo sa Bogom. Ako prisustvo Boga imaš, srećan si čovek.

Prisustvo Boga se ne može umisliti. Ako ga nema, može se samo lagati. Isto kao što možeš lagati i da si srećan i da nisi usamljen.

Ovde možeš ponovo shvatiti na koji način nevera u Boga oslikava nedostatak sreće i ljubavi, a samim tim i dobrote i živosti u čoveku.

Dakle, kada čovek bude umro, na onome svetu može objašnjavati kako se na Zemlji udiše vazduh, ali niko to ne može da spozna dok se ne rodi i dok ne počne da diše. Isto tako, niko ne može dobiti doživljaj Boga dok se ne odluči za dobrotu, ljubav, sreću i NJegovo prisustvo.

Kao što vidimo, i ovde se potvrđuje da mnogi glume slepce za nešto očigledno, dok se pretvaraju kako je nešto drugo očigledno loše i nemoguće, što uopšte nije ni blizu da bi bilo istina.

Prema tome, u neznanju je samo onaj čovek koji negira Boga, a samim tim i sebe, svoj život i svoje Sebstvo. Takav čovek umišlja. Dokaz su: odsustvo sreće i prisustvo očaja, strah od smrtnosti i usamljenosti koje takav čovek ne može oterati ni sakriti od sebe.

UNIŠTENJE DEMONA

Svaka napredna duša može da pronađe i uništi demona.

Šta to znači?

Teško je samo dok pronađeš prvog.

Kada pronađeš prvog, tada se uplašiš kao nikada do tad. To je zato što je ružan, odvratan i zao. Misliš da će te pojesti.

Međutim, tada više nema nazad. Moraš da se suočiš sa njime. Izronio je i napada te. U početku je demon jači i moćniji od tebe, ali što se duže boriš, on je sve slabiji i slabiji.

Na kraju ga potpuno uništiš.

Ozaren tom pobedom, shvatiš jednu stvar:

Došao si da pobediš. Sudbina ti je da pobediš.

Dakle, glavni neprijatelji nisu demoni koje si stvarao i negovao stolećima. Neprijatelji su pesimizam i skeptičnost, i nevera u Boga i večnost.

Savet:

Veruj u Boga. Ako već veruješ, veruj još više. On će te voditi do neslućenih visina, ostvarujući prave pobede, jednu za drugom.

NA MLADIMA SVET OSTAJE

Često se u današnje vreme može čuti kako je današnja mladež mnogo gora nego u skorije vreme, a još gora u odnosu na starije vreme.

Šta to znači?

Ako je to istina, to ne znači samo da mladi ne valjaju. Jer, u odrastanju mladih mnogo uticaja imaju stariji. Ako su stariji loši i ne napreduju, tada su mlađi još gori. Nema tu neke velike filozofije. To dalje znači da ako je mladež sve gora, veliku odgovornost snose stariji. Svakako da osobine zavise od pojedinca. Ipak, ono što dete gleda u porodici, ono to iznosi na ulicu i u svet. Dakle, afiniteti i ambicije se stvaraju u porodici, i veliki uticaj imaju roditelji, pa zatim i ostali, i društvo.

Danas je celokupno društvo zastranilo pa zato nije ništa čudno što deca ne mogu mnogo toga dobrog i normalnog doživeti u javnosti.

Novine su pune crne hronike, nemorala, tračeva i izmišljotina. Već i sama koncepcija štampe i televizije oslikava kakav mentalitet narod ima i šta ga zanima.

Ovde ne kažem da mladi nisu krivi jer sebe vaspitavaju tako da nanose gubitak i povredu društvu. Ovde želim da kažem da je neodgovorno ne shvatiti da su stari direktno odgovorni za takvo stanje, i snose možda i najveću odgovornost.

Ako je dete naučeno od strane roditelja da povređuje sebe i društvo, tada ni pravi duhovni učitelj ne može lako pomoći takvom detetu. Nesreća decu stiže. Deca ne poštuju ni roditelje, ni starije. Deca stradaju, i strada i društvo. To je zbog toga što niko ne shvata da je život u duhu 5 ljudskih vrednosti (ljubav, mir, nenasilje, istina i moralnost), neophodan život za prosperitet i sreću.

Samo neznalica uči decu egoizmu. Posle ista ta neznalica ne želi da snosi odgovornost. Često se dešava i da se roditelji žale na svoju decu. Ne žele da priznaju da nisu uložili veru u Boga, veru u sebe, i veru u decu, da ih vaspitaju kako treba, i da ih nauče da žive za sebe, a ne za egoizam i sebičnost.

Pre samo 10 godina neki duhovni putevi su i ličili na nešto. Mnogi su čak i te puteve učinili stranputicom, dok misle kako su ekstra duhovni, kako znaju i napreduju. Toliko je egoizam narastao da stariji uveliko uništavaju sve vredno stvoreno u prošlosti. Loše je ako je čovek zatucan putem tradicije. Ipak, mnogo je gore kada čovek ne poštuje tradiciju, i kada staro, dobro i vredno, i zanavek održivo ponižava i odbacuje.

Ovo objašnjavam zbog toga što se stvaraju inovacije koje ne donose dobro društvu, već samo povećavaju džep i zadnjicu. Tako se uvek nanovo iznenadim kada sve mlađi ljudi neguju ovakvu filozofiju. Ni traga od dobrote i milosrđa. Takvi dolaze kod mene po pomoć, ali im ne mogu pomoći. Kao što znamo, davljenik mora pružiti ruku da bi ga izvukao. Nije dovoljno samo da kukaš i da tražiš pomoć, i da spasilac pruži ruku. Ovo dalje znači da niko ne mora kod mene dolaziti po pomoć, ako ne shvata da je on jedini koji sebi može pomoći.

Jel' ti neko zarađuje platu, ili je sam zarađuješ? Jel' neko jede umesto tebe? Na koji način misliš da neko plati tvoje dugove? Kakvo je to uverenje, i kakva je to filozofija? I zar nije čudno da se takva utopija nikako ne dešava, a masa ljudi i dalje misli kako ima pravo živeti blud, porok i zlo, i da će im neko pomoći na kraju?

Ego će na ovom mestu pitati: – Pa zašto onda tražiti pomoć, ako sve moram sam?

Ne moraš ti sve sam, svakako da ti mnogi mogu pomoći, ali moraš dozvoliti da ti se pomogne, moraš prihvatiti posledice svog delovanja, i moraš otplatiti sve loše što uradiš.

To znači da je mnogima potrebna pomoć u vaspitanju, jer ga nemaju. Ako si dobro vaspitan, živećeš srećno i u miru. Ako si nevaspitan, bićeš nesrećan i usamljen. Eh, od toga te niko neće spasiti, pa ni Bog.

Pouka glasi:

Pomoć se sastoji u usmerenju i vaspitanju.

Tačno je da tvrdoglavog čoveka ne možeš naučiti ništa. Takvog će sudbina naučiti. Ipak, nisu svi tvrdoglavi, i nisu svi definitivno loše usmereni. Neki su loše usmereni jer ih gori podučavaju, dok se pretvaraju ili umišljaju kako znaju.

Poglavlje II – NEGATIVNOSTI MUŠKARACA I ŽENA

ŽENA–SAMURAJ

Na fizičkom planu postoji jedan Univerzum.

Na astralnom planu ima beskonačno mnogo svetova.

U jednom od tih svetova, u jednoj pustinji, nalazi se dvorana. U toj dvorani ima svakakvih samuraja–boraca.

Međutim, najupadljivija je žena–samuraj, koja se uvek žrtvuje i spremna je da da svoj život, i to, čini se, ni zbog čega.

Šta to znači?

Žena–samuraj nije jadna.

Zašto?

Zato što joj je spremnost na žrtvu dar od Boga. Njena neustrašivost u žrtvi je sama po sebi njena nagrada.

Današnji muškarci su slepi kod očiju. U potrazi za oblicima i strastima, previđaju predanu ženu. Takva žena voli bez rezerve, i žrtvuje se za muškarca.

Predanost žene je majka ljubavnih odnosa. Bez te osobine, svaki odnos je imaginaran.

RAT

U jednom od astralnih svetova, postoji mesto na kojem se stalno ratuje. Na tom području, svakakva živa bića vode borbu ubojitim oružjima kakva današnji naučnici ne mogu ni zamisliti.

Kada sam video sa kakvim strašnim spravama se ubijaju, bez razmišljanja sam skočio sa tog mesta u ambis.

Tada sam mogao da vidim kako je to mesto bilo mala skučena parcela. Dok sam padao, video sam celi Univerzum ispod sebe. Mogao sam da biram gde ću pasti.

Šta to znači?

Ovaj svet, koji zaista postoji, jeste kopija ljudska.

Ljudi se vezuju za svoj ego i vode bezbrojne ratove na skučenom prostoru.

Dakle, skoči u ambis. Napusti borbu i mržnju. Ne boj se. Bog će ti dozvoliti slobodu koju želiš. Ipak, moraš odustati od zla, i zatražiti sreću.

Zašto?

Zato što Bog daruje ono što tražiš.

Današnje žene tragaju za bogatstvom, novcem i moćima kod muškarca. One ne gledaju da li je muškarac odustao od nasilja i mržnje. Posle se čude, kako ih je muškarac uništio i upropastio?

To je zato što ne traže muškarca koji nije nasilan, i koji je spreman skočiti zbog njih u ambis.

ZID PONOSA

Jedna devojka je jako volela jednog muškarca. I on je nju potajno zavoleo. Ipak, prepreka su bili njegovi prijatelji koji su bili protiv nje. Zato nije imao hrabrosti da joj prizna. Spolja gledano, sve je izgledalo tako da ta devojka nije bila zaslužna.

Jednom prilikom, on ju je grubo odbio, dajući joj do znanja da nije vredna.

Šta to znači?

Društvo mu je aplaudiralo, jer je ispao frajer. Roditelji su govorili kako je poseban i pametan. On je mogao da se hvali, jer je odbio nečiju ljubav, te je ispalo kako on nešto ''vredi''.

Pouka glasi:

Ponos je jedna od najgorih osobina. Ponos čini da dobro izgledaš u svetu među lažnim prijateljima, ali budeš jako siromašan i jadan u unutrašnjem svetu.

Biti ponosan znači biti mrtav pre smrti tela.

Zato dobro razmisli, koliko je kod tebe ponos uzeo maha?

KRADLJIVCI VREMENA (iliti, uništitelji duša)

Ima puno onih koji se ponašaju kao da se duša može uništiti.

Šta to znači?

Danas mnogi ljudi idu iz jednog ljubavnog odnosa u drugi. Oni su, kao bajagi, u potrazi za onim pravim. Ipak, takvi ljudi se ne suzdržavaju da oduzimaju nekome dostojanstvo, a samim tim i vreme.

O čemu se ovde radi?

Kada imaš ljubavni odnos iza sebe, tada su sigurne sledeće stvari:

Kao prvo, povredio si nekoga, isto kao i sebe.

Kao drugo, oduzeo si nekome dostojanstvo, jer taj neko nosi povrede i razočarenje u sebi, a mora da započne odnos sa nekim drugim. A kako će objasniti tom nekom prethodnu vezu i seksualne odnose?

Takođe, neuspeo odnos znači i izgubljenu nadu, poverenje i vreme.

Zavlačiš li nekoga, oduzeo si mu vreme. Prevariš li nekoga, oduzeo si mu vreme. Napustiš li nekoga, oduzeo si mu vreme. Vreme je uvek potrebno za isceljenje. A vreme je Bog. Ko ne poštuje tuđe vreme i tuđu slobodu, ne poštuje ni Boga, samim tim ne može poštovati ni druge, a ni sebe.

Zato se čuvaj onih ljudi koji imaju dosta odnosa iza sebe, i onih koji ne poštuju tuđu ličnost i vreme. To su kradljivci vremena. Takvi bi voleli da budu uništitelji duša. Sva sreća da Bog postoji. Dušu ne može niko da uništi.

Pouka glasi:

Ako shvatiš da je vreme Bog, lako ćeš zaštititi sebe, a samim tim i druge, te nećeš ni ulaziti u neodgovorne seksualne odnose, i nećeš onečistiti ni tuđe, a ni svoje dostojanstvo.

NEMOĆ MUŠKARCA

Kada je ljudska nemoć u pitanju, čovek u nemoći i slabosti primenjuje silu.

Šta to znači?

Slab i nemoćan čovek primenjuje silu upravo onda kada ne može biti hrabriji, ni pametniji. Takvom čoveku su slabo razvijeni i um i srce. Zato želi da kontroliše svet i ljude. Čim čovek sa ogromnim egom i kompleksima pomisli kako će ispasti ovca ili slabić, on tada primenjuje silu. Ta primena sile potvrđuje njegovu slabost a da on to i ne zna.

Zašto ne zna?

Zato što se bavi zataškavanjem onoga što zna da već nosi u sebi. Ako pobedi primenom sile, takav čovek se nada da će prikriti slabost i kukavičluk. Inače, šta misliš, kako nastaju tvrdoglavost i otpor? Normalan čovek uvek forsira mirno rešenje problema. Normalan čovek prvo gleda tuđe interese, pa tek onda svoje. Slabić se boji da će ga neko nasamariti ili pobediti. Zato krvnik ne razmišlja o uzrocima, a ni o posledicama svog zla. Ne želi da se suoči sa nedostatkom hrabrosti, te primenjuje silu. Malo je onih koji primenjuju silu da bi odbranili slabije. Danas snažniji maltretiraju slabije i pravedne. Tada, umesto da slabi budu branjeni, snažni se udružuju protiv slabijih, jer je kukavičluk uveliko porastao, isto kao i zlo čoveka, pa se i desetorica snažnih boje onoga koji nijednog ne bi istukao.

Setite se vica gde su četvorica tukli jednoga. To je gledao muškarac sa strane, i razmišljao, da li da se umeša. Na kraju se umešao i posle tuče je rekao: – Ubismo ga.

To više nije vic, već surova realnost.

Zato je duševna slabost jedina prava nemoć. To je slabost koja počinje da čini zlo bez šansi za ispravnost.

Iz tog razloga, uvek obrati pažnju na dela čoveka. Ako neko želi da dominira, to nije odraz razuma i dobrote. Dominacija je oblik manipulacije. Taj oblik manipulacije dolazi od čovekovih kompleksa i nevere u sebe i Boga. Danas vlada u svetu opšte neispravno uverenje da se kompleksi mogu izlečiti manipulacijom, i da se tako može dostići sreća. To je ne samo kukavičko, nego i veoma glupo verovanje. Ako veruješ kako si mudar i hrabar, zbog čega bi želeo dominirati nad nekim i naturati mu svoju volju?

Ovoj vrsti dominacije koju objašnjavam skloni su uglavnom muškarci. Oni tu vrstu dominacije čine i prema muškarcima i prema ženama. Dominacija je odlika slabih. Duševno slab čovek misli da mora da primenjuje silu.

Pouka glasi:

Primena sile i manipulisanje pokazuju koliko ne podnosiš drugu stranu, tj. onu nad kojom želiš dominirati. Na taj način nesvesno pokazuješ koliko smatraš da je ta druga strana uveliko bolja, hrabrija i inteligentnija od tebe, jer da nije tako, ne bi se uznemiravao i ne bi primenjivao silu (iz očaja, straha i slabosti).

POŽUDA

Kada bi ljubav bila povezana sa izgledom čoveka i njegovom lepotom, tada majke koje imaju ružnu decu ne bi volele svoju decu.

Šta to znači?

Ako neko ne poznaje ljubav, može je učiti od majke.

Roditelji i deca su karmički povezani i često povređuju jedno drugo. Ipak, dete može biti ružno, zločesto i bolesno, majka će ga voleti. To znači da se današnji odnosi između muškaraca i žena uglavnom zasnivaju na požudi i interesu, a ne na ljubavi. Ovde želim da objasnim da ljubav među partnerima mora postojati nezavisno od izgleda i materijalnog stanja.

Muškarac se uglavnom uzbuđuje pogledom, žena dodirom. Zato su žene koje se izazovno i zavodljivo oblače zle i neverne žene. Muškarci koji koriste svaku priliku da dodiruju žene, i pritom još i razne žene, jesu neverni i neodgovorni muškarci.

Šta je karakteristično za ovakve muškarce i žene?

Karakteristično je da ne poštuju sebe, pa zbog toga ne poštuju ni suprotni pol, pa zloupotrebljavaju položaj.

Koji položaj?

Onaj koji im omogućava da se izazovno oblače, i da dodiruju i zavode. Zato uvek ponavljam da je zavođenje osobina iskompleksiranih ljudi koji ne poznaju ljubav. Uspeh u zavođenju im je važan jer imaju nisko mišljenje o sebi.

Zato zavodnici nisu nikada zadovoljni, niti srećni. Oni tačno pred sobom znaju da su neverni. Znaju i koliko su njihove žrtve neverne. Zašto kažem žrtve? Zato što u zavođenju ljubavni odnos ne postoji. Postoje samo zavodnik i onaj koji se vodi u zabludu. Oni se stalno smenjuju u tim ulogama. Žrtva bude despot i obrnuto. Zato zavodnik nikada ne poštuje sebe, a ni svoje žrtve. To je zato što vara, ne voli one koje prevari, jer kakav čovek može biti onaj kojega zavodnik prevari i odvede u krevet?

Šta objašnjavam sada?

Kada recimo, današnja devojka lepo izgleda, većina muškaraca je primećuje zbog izgleda. Ako takva devojka podlegne iskušenju i ima vremenom takozvane ''momke'', u njoj raste prezir, i u njoj se stvara nesposobnost predaje u ljubavi.

Zato nije čudno što se današnje devojke oblače oskudno i zavodnički. Takvo oblačenje je posledica nesvesne osvete devojaka. Većina devojaka namerno kod muškaraca izaziva požudu, nesvesno, iz osvete, jer ih ne poštuju kao ljudsko biće, nego kao komad zgodnog mesa. Naivni savremeni muškarac misli kako se one trude zbog njega. Takav muškarac ne shvata da je izazovno oblačenje vrlo često posledica podsvesnog prezira koji savremena žena nosi u sebi isto kao što je to i nedostatak sebevrednosti i samopoštovanja.

Žena u ljubavi krije svoje čari samo za svog muškarca tj. muža, jer ona poznaje intimnost, vernost i poverenje, i poznaje vrednost toga.

Ja u ovom izlaganju ne napadam žene. Čak bi se moglo reći da ih branim. Danas retko koji muškarac može shvatiti nesreću jedne žene koja želi da voli i da bude voljena, ali svuda nailazi na muškarce koji žele seksualno da je upotrebe, dok bezočno lažu kako je vole i poštuju. Ipak, prava je istina često takva da kada bi ona bila ružna, taj muškarac ne da je ne bi voleo, nego bi je se gadio.

Zato je došlo do toga da današnje žene se trude da zavedu muškarce. Muškarci im nisu ostavili drugačiji odabir.

U sličnoj situaciji su i siromašni muškarci, koji, ako ih žene primete po spoljašnosti, kada shvate da su siromašni, odmah ne valjaju. Kakva šteta!

Pouka glasi:

Ako te neko ne poštuje, ne petljaj se sa njime. Ako te neko zavodi, beži od njega na kilometar. Ako zavodiš, razmisli dobro o sebi.

Sve ovo treba da te nauči da je pogrešno kada se žena nosi izazovno u javnosti, i da samo neverna žena misli kako je dobro da muškarac bude preduzimljiv na polju fizičkog kontakta. Nije ni čudo što mnogi na kraju dolaze do zaključka da preziru suprotni pol, i da od ljubavi nikada nije bilo ništa.

Na žalost, ko nije spoznao ove istine, očekuje ga nesreća u muško–ženskim odnosima.

ZATVORENOST MUŠKARCA

Emocionalna zatvorenost nekog muškarca je često proporcionalno jednaka nevernosti žene.

Šta to znači?

Muškarci su oduvek bili zatvoreniji i grublji tip osobe na polju nežnosti i u otvorenosti u osećanjima. Ipak, današnji muškarac je izuzetno zatvoren. Daleko ispod podnošljivog. Naravno da je takva greška čvrsto povezana sa muškarcem. Međutim, u ljubavnim odnosima partneri snose podjednaku odgovornost. Zato je zatvorenost muškarca itekako povezana i sa karakterom žene. Dakle, nije problem što je muškarac zatvoren. On se i rodio kao muškarac upravo da bi naučio da se emocionalno prepusti i otvori uz pomoć svoje žene. Problem je kada se muškarac nikako ne otvara. Ako se muškarac ne otvara, tada i njegova partnerka snosi odgovornost takođe.

Na ovome mestu moram spomenuti savremenu brutalnost žene. Ta brutalnost se sastoji u prikrivenom činjenju nevernosti. Žena je ta koja po pravilu treba da odluči sa kime će se upustiti u seksualne odnose. Ako žena ima odnose van braka sa bilo kime (čak i sa takozvanim momkom ili dečkom), tada njena vernost vremenom nestaje, isto kao i dostojanstvo.

Mogli bismo pomisliti da je dostojanstvo jednako broju partnera sa kojima je dotična osoba opštila seksualno. To baš i nije u potpunosti tačno. Dostojanstvo nestaje činjenjem greha. Kada nestane dostojanstva, nestaju i sreća i ljubav. Zatim vodeće mesto zauzimaju usamljenost i nesreća. Zato broj ljubavnih partnera oslikava koliko je vremena i truda potrebno da se čovek isceli. Što više partnera, tim više povreda i trošenja vremena na isceljenje, a više i nesreće i usamljenosti (vrlo često i bolesti).

Zatvorenost muškarca donosi ženi usamljenost i nesreću.

Dakle, zašto žene pronalaze zatvorene muškarce? Odgovor glasi: da bi upoznale šta čine drugima, dok misle kako su emotivne, i kako mnogo znaju. Nijedan muškarac se ne može otvoriti iskreno, ako se ne može osloniti na ženu iznutra. Žene danas traže od muškaraca da budu prisutni i otvoreni, ali one svojom pritajenom nevernošću za koju naivno veruju da je mogu sakriti i odglumiti poštenje, u stvari – zatvaraju muškarca.

Zato se mnogi muškarci na navaljivanja žene još više zatvaraju. Ako se neki otvore i na silu, pobedivši strah i komplekse, opet se još jače razočaraju zbog toga. Neverna žena čak i nenamerno zloupotrebi iskrenost nekog čoveka. Ovo znači da bi muškarci uspeli da se osećajno otvore vremenom kada bi bili zaista voljeni. Jer, muškarac mnogo polaže na vernost žene, što opet mnoge žene to ne razumeju, jer one drugačije vrednuju seks, i to često – vrlo pogrešno.

Žene vernost vrednuju po osećanjima koje gaje, s' tim što su njihova osećanja često nečista. To znači da ne obraćaju pažnju na čistotu tela i polnog organa, što realno ide zajedno sa ljubavlju i vernošću. Tako se mnoge žene tripuju kako vole (iako spavaju sa drugim partnerima!), i čude se kako to da su muškarci tako zatvoreni?

Pouka glasi:

Muškarci jesu odgovorni za svoju otvorenost u osećanjima. Ipak, svaka normalna žena bi morala znati da ako se njen muškarac ne otvara, tada je to njen karakterni problem. U ovom slučaju ne mislim na odnos u kome muškarac ne voli svoju ženu, već je sa njom iz ko zna kog razloga. Ovde mislim na muškarce koji iskreno vole svoju ženu.

Žene koje imaju odnose van i pre braka, i koje flertuju i stvaraju ljubomoru, vremenom postaju izuzetno bezosećajne i zle, i zato pronalaze zle muškarce, ili u najmanju ruku muškarce koji se ne otvaraju, i ostavljaju ih iznutra napuštenima i usamljenima.

Dakle, isceli sebe i naći ćeš dobrog partnera, ili će se sadašnji partner preobraziti. Takođe, samoisceljenjem pronađi bliskost, sreću i ljubav u odnosu.

Budi obazriv kada žena kuka kako joj se muškarci ne otvaraju, ili je varaju. To je pokazatelj da je takva žena neverna i manipulativna, ali ona sama to ne primećuje, a niko ne želi ni da joj kaže. Ako je neko zainteresovan za takvu ženu, obavezni su: razjašnjenje i razrešenje. Niko ne bi smeo da misli da je želja za jasnoćom i sigurnošću u odnosu kukavičluk. Prava istina je da kada neko misli kako se ne treba težiti ka sigurnosti u odnosu, to je u stvari bahatost, koja je proizvod stvarnog kukavičluka.

Kao što vidimo, imati lošeg partnera je takođe blagoslov, jer i uz pomoć lošeg partnera učiš se vernosti i sreći. Sve je stvar izbora.

VAŽNOST OSEĆANJA

Mnogi ljudi danas žive tako kao da su seks i novac najvažniji u životu. Materijalizam je u današnje vreme uzeo maha. Ipak, postoje i ljudi koji misle kako su jedino važna osećanja.

Šta to znači?

Osećanja jesu važna. Ipak, glupo je sve u životu podređivati osećanjima. To znači da ako sve podređuješ njima, tada nije ništa čudno ako budeš nesrećan. A ako si nesrećan, kakva osećanja možeš imati?

Ovo znači da i osobe kojima su osećanja važna žive u iluziji kako sve u životu mora biti dobro i potaman. Na taj način se razvijaju vezanosti i egoizam. Tako nastaje vezanost za porodicu, seks, novac, decu, ljubimce, udobnost i drugo...

Ovde se postavlja pitanje: kako i zbog čega je to tako?

To je zbog toga što ako su ti tvoja osećanja toliko bitna, tada te i ne interesuju dublji razlozi nečega. Nešto ti se desi, i ti ne razmišljaš o smislu dešavanja, i zbog čega ti se nešto dešava, kako možeš spiritualno napredovati i postati srećnim, nego misliš: – Jadan ja, ala sam nesrećan! – To je već egoizam sam po sebi, koji za rezultat ima jad i nesreću.

Kada neko umre, ljudi ne gledaju zbog čega je to dobro, oni gledaju kako vezanosti moraju da se raskinu i misle kako su oštećeni, nasamareni i povređeni. A zbog čega je to tako?

Zato što ljudi sebe smatraju jadnima, i previše polažu na osećanja i uživanje. LJubav je sastavni deo života, i ljubav je slobodna, nevezana, i svako je može živeti. Problem je što je mnogi ne žive, te misle kako ona treba da padne sa neba.

Šta u stvari ovde opisujem?

Čovek usmeren na uživanje i lagodnost neguje egoizam, zapostavlja ljubav, dok veruje kako mu je upravo ljubav važna.

Ipak, osećanje ljubavi nije jedino osećanje.

Problem je u tome što su ljudima važnija osećanja vezanosti, a ne ljubavi. Na taj način čovek misli kako je Bog svirep jer je stvorio patnju i smrt, ne razmišljajući da su patnja i smrt neminovne u stvaranju. To se naziva samosažaljenje. Tako ljudi kojima su važna osećanja, u stvarnosti ne žive ljubav, nego egoizam prve vrste. Oni ne žive za ljubav (iako mi mnogi neće poverovati), i naravno, ne spoznaju dublje razloge dešavanja, patnji i boli, ne razumeju svet oko sebe, ne mogu prihvatiti svet i ljude takvima kakvi jesu, i veruju kako žive za ljubav i kako poznaju ljubav.

Dakle, oni žive za sebičnost, vezanost, uživanje i unižena osećanja, dok veruju kako poznaju ljubav i kako žive za nju. Tačnije rečeno, oni žive za ljubav, ali je ne pronalaze, niti je žive.

Neki ljudi uopšte ne razumeju suprotni pol, a ni svog partnera, a misle kako nešto znaju i kako poznaju ljubav.

Ovo što objašnjavam je teško za objasniti.

Danas, uglavnom žene, veličaju svoja osećanja. Ipak, upravo te žene su lenje da bi zaslužile i stekle pravu i istinsku ljubav i pozitivna osećanja. One žive bezosećajnost, nevernost i samodestrukciju, dok ih primarni razlozi stvaranja i potraga za Bogom ne zanimaju. Postavlja se pitanje, ako nešto donosi nesreću, a ti umišljaš da donosi sreću, da li to znači da tvojoj sreći neće biti kraja? I da li umišljena istina može postati realnost, tj. stvarna istina?

Pouka glasi:

Osećanje ljubavi je važno osećanje. Ipak, osim ljubavi postoje i mnoga druga vezujuća i destruktivna osećanja. Ta destruktivna osećanja mnogi muškarci i žene današnjice smatraju ljubavlju. Oni su toliko opterećeni važnošću svojih osećanja da previđaju da u stvarnosti žive egoizam i sebičnost, a ne ljubav. To se manifestuje kroz nesreću u ljubavnim odnosima i kroz patnje koje su nerazumevanje života, stvaranja i Boga.

Najprostije rečeno, niko nema prava da čini zlo i nevernost i da se pravda ''osećanjima ljubavi''. Jer, to je, naravno, licemerje i laž. Ljude i sebe na svetovnom planu možeš obmanuti tripovanjem, ali Boga i karmu ne.

NERAZUMNOST (iliti, kratkovidost)

Jednom je postojala grupa homoseksualaca koja se kretala po šumskim i mračnim naseljenim mestima, te je silovala muškarce.

Jedne večeri, u nekom parku, bila su dvojica mladića koji su razgovarali. Grupa homoseksualaca ih je opkolila i provocirala pripremajući se na već utrenirano nedelo. Jedan od dvojice mladića se nekako provukao i otišao. Oni su ga pustili jer im se ionako onaj drugi sviđao.

Taj drugi mladić koji je ostao, rekao je:

– Molim vas, pustite me. Moj prijatelj je jako opasan, on će se vratiti.

Oni su se smejali. Mladić je rekao:

– Ozbiljno vam kažem. On vas neće prebiti. On će vas sve ubiti.

Oni su se još više smejali.

Mladić koji se izvukao je u stvari otišao do svojih kola po oružje, vratio se, i sve ih je izmasakrirao dok su oni cvileli i molili da ih poštedi. Sve ih je svirepo ubio, bez trunke milosti.

Ovaj primer, koji se na sličan način ponavlja svakoga dana u svetu, jako je poučan i donosi mnoge nauke:

– Kao prvo, zli ljudi koji čine zla dela nemaju zdrav razum. Oni ne umeju da procene ni čoveka, ni situaciju.

– Kao drugo, pravda se uvek sprovodi, iako mnogo toga u svetu deluje svirepo i nepravedno.

– Kao treće, svi ljudi su jednaki pred Bogom, ali si lud ako se prema svima ophodiš isto.

Dakle, dobro osmotri, kako ljudi reaguju na tvoje postupke? Da li te se ljudi boje, i da li plaču zbog tebe? Onako kako deluješ na ljude danas, tako će oni delovati na tebe sutra.

Homoseksualci iz ove priče ne samo što su svirepo ubijeni u ovom životu, nego će u sledećem biti silovani mnogo puta a da neće imati pojma zašto.

Pouka glasi:

Samo čovek kome je Bog blizak i koji ima unutrašnji kontakt sa Njime može znati šta može, a šta ne, šta sme, a šta ne. Ljudi koji čine zlo to ne znaju. To je zbog toga što ih vodi neznanje kroz život. Plašljivog čoveka vode strahovi. To ne valja. Zlog čoveka vode kompleksi. To takođe ne valja. Zli ljudi koriste slabosti drugih ljudi da bi zadovoljili svoje nagone i sebične interese. Takvi ljudi se uvek prevare i nastradaju. Posle, u sledećem životu moraju otplatiti karmička dugovanja.

Iz tog razloga su zlo, kukavičluk, glupost i nesreća jedno te isto. Oni u stvarnosti ne idu jedno bez drugoga.

Ne boj se zlih ljudi i njihovih zlih dela. Boj se sebe i onoga što ti činiš, a znaš sigurno da ne valja.

NESLUŠANJE

Karakteristika ega je da voli da misli kako sve zna i ume. Voli sve da ima, i da se ponosi. Zato jačanje ega donosi usamljenost. Što čovek misli kako više zna, tim postaje usamljenijim.

Šta to znači?

Kada čovek umišlja kako je pametniji od drugih, razvija jednu veoma lošu karakternu osobinu, a to je neslušanje. On misli, zašto bi slušao bilo koga kad zna sve bolje? Takav čovek neslušanjem gazi sve od reda, a ponajviše sebe.

Naravno, na ovom mestu moram objasniti pojam neslušanja. Ovde ne mislim na masu nevaspitanih i neukih koje svakako ne trebaš slušati. Ovde mislim na bližnje sa kojima deliš svoj život i vreme. To su ljudi sa kojima si neminovno upleten u karmu, koju svakako možeš razrešiti samo ako slušaš šta drugi govore.

Ipak, neslušanju su podložni upravo muškarci. Muškarci su ti koji specijalno žele biti pametni i da sve znaju. Smešna stavka je ta da muškarci ne slušaju svoje žene tamo gde je neophodno. Zatim, oni čuju ono što želi njihov ego čuti. Ako im nešto ne odgovara, tada su drugi glupi, i to svakako, njihove partnerke.

Ovde se postavlja pitanje: zašto si sa nekim ako je taj neko glup i ako si uvek pametniji od njega? Zar standardi u takvom slučaju ne bi trebali biti veći? Kakvo mišljenje ima čovek o sebi ako veruje da se zabavlja sa gorim i glupljim od sebe?

Kao što vidimo, sa ovim pitanjem već se otkriva jedno pravilo. Čovek koji ne sluša bližnje, ima kompleks niže vrednosti, te se predstavlja da je iznad drugih ne bi li se tako osetio nadmoćnim. Čovek koji gradi na nadmoći, ne može imati ni partnera ni prijatelje, i to mislim u pravom obliku. Za pravog partnera i prave prijatelje neophodno je da ih prihvatiš i da im odaš priznanje. Odavanje priznanja je vrlina mudrih. Zašto ne bi cenio ono što je vredno kod drugih? Zašto ne bi cenio prijatelje i partnera, jer samo teška neznalica ne zna da su to upravo osobe u tvom životu koje obogaćuju tvoj život? Ako njima odaješ priznanje, odaješ ga i sebi, jer ti si te osobe izabrao i primio u svoj život.

A šta radi onaj čovek koji sklapa prijateljstva i ljubavne odnose ne slušajući nikoga, i pretvara se kako drugi nisu dovoljno dobri da bilo šta dobro urade? On na taj način pokazuje da premalo ceni sebe, i da premalo poznaje sebe.

Zato nemoj nikada izgrađivati svoje odnose na nadmoći. Specijalno nemoj na način koji sam upravo opisao. Muškarac koji nikoga ne sluša, čak i od prijatelja stvara neprijatelja. Dakle, nije problem samo taj što ćeš nevoljno ostati sam i usamljen. Problem je i što ćeš u svetu imati sve više neprijatelja, te ćeš i imati probleme sa mnogima.

Kao što vidimo, nije ništa čudno što neki ljudi misle kako u svetu nema ničega dobrog, i kako su svi ljudi zli i svirepi. Jedan od razloga takvog doživljaja je neslušanje, tj. umišljanje kako si bolji i pametniji od drugih.

Pouka glasi:

Jedan od glavnih razloga nesreće muškaraca u ljubavnim odnosima i prijateljstvima je neslušanje. Neslušanje je čisti prezir prema sebi i bližnjima. Dobro se čuvaj takvih ljudi. A ako ovako nešto doživljavaš sa prijateljem ili sa partnerom, obavezno razjasni i razreši. Činjenica je da osoba koja ne sluša bližnje ima problem sa samopoštovanjem i prezirom od kojih se mora izlečiti što pre.

O OČEKIVANJU (iliti, zli muškarac – fleksibilni izrabljivač žena)

Devojke su izrazito emotivna bića. One vole da ugađaju ljudima. Mnogi muškarci zloupotrebljavaju ovu žensku osobinu. Uz pomoć jednog istinitog primera pokušaću da vam to i predstavim. U ovoj priči mnogima sa strane će izgledati kako je žrtva ''jadni'' muškarac. Priča ide ovako:

Upoznali su se momak i devojka. Momku se devojka odmah dopala. Ta devojka nije volela tog muškarca. Taj muškarac je primetio da ga ona ne voli. Ipak, uprkos takvoj situaciji, njih dvoje su počeli da se zabavljaju.

Pitate se, kako?

Pa, lepo. On je očekivao da će ga zavoleti, i ona je očekivala da će ga zavoleti.

Ono što oboje nisu znali je to da se ljubav ne očekuje. Ljubav jednostavno postoji, ili ne postoji. Očekuješ li ljubav danas, očekivaćeš je i sutra. Zašto? Zato što se ljubav ne pronalazi grešnim postupcima.

Prema tome, kada nekog ne voliš, nemoj biti licemer. Priznaj istinu. Nemoj činiti ustupke koji unižavaju i tebe i drugoga.

Pouka glasi:

Devojci je bolje da bude sama nego sa muškarcem kojeg ne voli.

Zašto?

Zato što joj takav muškarac oduzima sreću i dostojanstvo bez ikakve potrebe.

FOLIRANJE, POTKOPAVANJE, PODRIVANJE (iliti, univerzalni primer za poneti)

Devojke su komunikativna bića. Devojke vole prava prijateljstva. Međutim, danas su problem velika većina muškaraca koji zloupotrebljavaju ovu žensku osobinu. Da bih vam to objasnio, poslužiću se istinitim primerom. Priča ide ovako:

Jedna devojka je dugo vremena potajno volela jednog muškarca. Zato što je pretrpela neuspehe u prethodnim odnosima, bojala se da javnost ne sazna za njena osećanja. Zato je glumila da je taj muškarac ne interesuje.

Međutim, tu negde u blizini, uvek se motao neki muškarac koji je to i primetio. Kada je shvatio da ta devojka voli tog mladića, postao je ljubomornim. Ipak, kako se i on bojao da se njegova ljubomora ne primeti, počeo je da glumi prijateljstvo.

Šta mislite, šta se tada desilo?

Desilo se sledeće:

Taj muškarac je pod izgovorom prijateljstva, na osnovu lažne dobrote i lažnog saosećanja, mnogo napakostio toj devojci. Tačnije rečeno, on je svojim stalnim prisustvom i ''dobronamernim'' savetima učinio sve da ta devojka ne može nikako dopreti do muškarca kojeg voli. On je nju svakoga dana nanovo davio i kinjio svojim pričama, izmišljotinama, pretpostavkama, savetima i teorijama sve dok se ona nije slomila i prepustila očaju.

Ovaj primer je jako tragičan, ali je itekako zastupljen u svetu, samo su ljudi toliko ogorčeni da to i ne primećuju.

Sebičnost i egoizam dotičnog muškarca koji glumi prijatelja su jasni. Međutim, postavlja se pitanje, u čemu je devojka pogrešila?

Greška je u tome što devojka ne bi smela biti slepa za takve stvari. Devojka bi trebala biti u kontaktu i sa Bogom i sa svojim osećanjima. Morala bi imati makar za toliko razvijenu intuiciju da vidi kada joj muškarac nanosi zlo.

Pouka glasi:

Dosadni muškarac, prilepak, ma koliko glup i ograničen bio, nije za potcenjivanje. Takav muškarac pod velom lažnog prijateljstva, nanosi zlo ljudima, i još se provlači kao ''dobrica''.

Poglavlje III – VASPITANJE

VOLJENA

U srcu voljene postoje mnogi demoni.

Kad me vide, cvile i beže.

Zašto?

Zato što pamte kako sam ih zadnji put porazio.

Šta to znači?

Skrušeno biće, nepobedivi je kralj Univerzuma.

NEVERNICI MATERIJALISTI

Danas mnogi ljudi umeju da kažu:

– Od ljubavi se ne živi.

Ja mogu samo da pitam:

– A od čega se živi?

Bog je nahranio gladnog i napojio žednog. Samo čovek u zabludi misli da novac to čini.

Biti materijalista i tražiti sponzora nije ljubav. Materijalista je uvek nezadovoljan. Biti materijalista znači unižavati sebe i ljubav, i iskorišćavati najbliže.

Kada se od ljubavi ne bi živelo, Bog se ne bi brinuo za nas.

Zašto?

Zato što Njega ljubav pokreće.

MALOGRAĐANSTVO

Želja da se ima partner nije greh. Dozvoliti da požuda upravlja tobom jeste. Zato kada tragaš za partnerom, savest ti je čista. Ako tražiš zadovoljenje požude, a pretvaraš se kako tragaš za ljubavlju, tada ne možeš ceniti sebe.

Šta to znači?

Izjava: – Zašto kažeš ljubav, a misliš na seks? – ovde počinje da dobija smisao.

U savremenom svetu žene su te koje sve više izdržavaju muškarce, iako bi trebalo biti obrnuto. Ipak, u novonastalom svetu bluda i razvrata, ženama je i mnogo lakše da zarade novce. To što mnoge žene padaju nisko zbog novca, pa se posle time hvale, ne znači da su mnogo sposobne ili savršene. Izuzetnost čoveka dolazi od dobrog karaktera, a ne od sumnjivog uspeha u karijeri.

Svakako da postoje žene koje pošteno rade i žrtvuju se za svog muža i porodicu. One čak i ne potenciraju svoju žrtvu, niti potcenjuju svog muškarca. Takve žene nisu tema ovog izlaganja.

Dakle, na društvenoj mreži možemo često videti kako se mnoge žene ističu kako su sposobne isto kao i muškarci. Ipak, činjenica je da je muškarcu mnogo lakše da bude sam nego ženi. To znači da čak i kada žena izdržava muškarca, često je razlog sebične prirode. Ona ne može biti sama. Dokaz je i taj da je njen ego povređen, te mora da pada nisko kao i mnogi muškarci, i da potencira svoju zaradu i uspeh u karijeri. To znači da ako žena ne može biti sama a izdržava muškarca, onda taj muškarac to i zaslužuje. NJemu je neophodan novac koji ne ume zaraditi, njoj je neophodna nežnost bez koje ne želi da živi.

Ovako objašnjeno poteže se ideja o sponzorstvu i o usaglašavanju interesa.

Kada žene dolaze iz siromašnih porodica, one mogu da se izvuku iz finansijske bede tako što će se bogato udati. Ide im u prilog i to što su žene iz siromašnih porodica manje zahtevne, sklone radu i očuvanju porodice. Pošto muškarac voli da se pravi važnim i voli da mu žena aplaudira, siromašne žene mu čak i imponuju. Zato mnogi muškarci nisu opterećeni time da njihova voljena bude imućna. Sa druge strane, muškarcima iz siromašnih porodica je teže da se probiju kroz život, pogotovu u ovom savremenom svetu pravednog bezakonja. Oni moraju sve iz početka, i mali je broj onih koji uspeju u tome. Kao što vidimo, i ovde se jasno pokazuje da različiti polovi tj. inkarnacije daju različita iskustva i prilike. Što za ženu ispadne solidno, za mnoge muškarce je pogubno, i obrnuto.

Kako sam sad opet objasnio, mnogi mogu da steknu utisak kako kritikujem određenu vrstu žena zato što im zavidim, ili zato što su uspešne u svojoj karijeri. Situacija je posve suprotna. Želim da objasnim da takve žene uništavaju društvo bez greške, jer uništavajući sebe (velikim delom uz pomoć emancipacije), uništavaš i svog partnera, zatim porodicu, a zatim i društvo. To