Povratak Bogu (savremena duhovnost i ljubavni odnosi)

By Vladimir Živković

Ko sam ja, i šta je svet? Odakle dolazim? Kuda idem? Postoji li Bog? Ako postoji, gde se nalazi? Kakav je? Kako izgleda? Da li je Bog savršen, i da li me savršeno voli? Da li je istina da ne smem imati partnera, dobar seks, novce i lepo jesti i spavati, ako želim dostići sreću i Boga? Ako volim da živim, da li to znači da sam grešan, i da me Bog ne voli? Ima li smisla osuđivati ljude, sebe, Boga? Ima li smisla voleti sebe, ljude, Boga? Kakav je moj put, i koji je moj cilj? Ako sam nesrećan, kako da se izlečim? Ako sam nezadovoljan, koliko je to dobro? Koje je pravo znanje, i kako se ono spoznaje?
Postoji još mnogo ovakvih i sličnih pitanja.
Ova knjiga se bavi njima. Ova knjiga ne daje samo odgovore na postavljena pitanja. Ona daje smernice čitaocu, da sam, izučavajući ovu knjigu, svesno doživi istinu iznesenu na ovim stranicama.

Biljana Obradović iz Valjeva, pesnikinja i pisac više romana govori o knjizi: Vladimir Živković je čovek posvećen izučavanju života duše. Njegovo pisanje odaje mirnoću, doslednost putu ka Bogu, kao jedina svetlost koja hrani unutrašnjost bića. Veoma mi se sviđa što se sa posebnim poštovanjem obraća svima, a posebno devojkama i ženama. Čitajući njegova dela koja se odnose na veru u Boga, a samim tim i u sebe, shvatila sam da je put saznanja težak, ali plodonosan. Shvatila sam i da loše usmeren ego može da uništi i najveće umove, kao i najveće vernike. Vladimir govori o skromnosti života i ravnoteži želja. Tako prenosi znanje i na druge, da se duboko zamisle nad životom koji vode u današnje moderno vreme.
Nadam se da će objaviti još knjiga koje rasvetljavaju put umu pravednika i duboko verujućeg čoveka. Uz poštovanje ovog dela, želim ti uspeh i veliku čitanost!

• Language: Српски језик
• Publisher: Vladimir Živković
• Release date: Oct 11, 2016
• ISBN: 9781370147052

Vladimir Živković

Vladimir’s work consists in helping people to settle in love and sex life, to progress in spirituality, to become happy, to achieve themselves and their own value, and to return to themselves dignity and self-esteem.Vladimir Živković is born in Belgrade, on 20th of April, 1970. He has spent his childhood and adolescence in Nis, where he finished the high-school. At 26, he went to live and work in Novi Sad where he has begun to practice spirituality and various spiritual disciplines, the most emphasized was meditation. Next 20 years, insights and spiritual experiences followed, that changed his life and his relation to God. The outcomes were inner changes and desire to share the truth with everyone (with the aim of self-healing).The practical technique that he has learned as an aid in his spiritual journey is Japanese Divine massage. Also, he has become Reiki master in 2004.-so he often helps people and students to facilitate their spiritual journey by practicing Reiki-healing techniques. Most part of his time he is dedicating to improving his knowledge of a man’s psyche, so he is acquainted with techniques of self-healing, as well as techniques of releasing negativity.Vladimir Živković says: -When I gained spiritual experiences and knowledge of Divine Self, I wanted to help people. Working with individuals did not satisfy me because it was not productive and it took me a lot of time and effort. An additional problem was that many people who come for help do not want to try to change dark side of personality. That’s why I came to the conclusion that it is best to put my knowledge and experience on paper. When the reader reads my book then he/she decides what to accept from the book and what he/she will doing through life. In that way I save time and effort, and my knowledge and help are available to everyone.Soon I came to the conclusion that I have to publish 3 books. The first book I published in English is called “Modern Relationships”. The book is made up of 3 parts and represents the integration of spiritual and worldly life. How to reconcile the marital and, therefore, the love life, the sexual and the spiritual life. The second book is a classic spiritual. The title of the book is “The Book about Divine Self”. It presents the essence of spiritual knowledge and it is necessary to be read by the members of all faiths, races, nations and religions. The last book is a "SELF- HELP: The Understanding of Life". This book contains practical lessons in the field of reaching love for oneself, strengthening self-esteem, achieving gratitude and satisfaction.Vladimir Živković je rođen 20.4.1970. u Beogradu. Svoje detinjstvo i ranu mladost proveo je u Nišu gde je završio srednju školu. Sa 26 godina je otišao u Novi Sad da živi i radi gde je i počeo da se bavi duhovnošću i raznim duhovnim disciplinama, od kojih se najviše isticala meditacija. Tokom sledećih 20 godina usledile su spoznaje i duhovna iskustva koje menjaju njegov život i odnos prema Bogu. Dolazi i do unutrašnjih promena i do želje da se istina podeli svim ljudima.Od praktičnih tehnika koje je izučio kao pomagalo na svom duhovnom putu je japanska božanstvena masaža. Takođe, 2004. godine postao je i reiki–učitelj pa vrlo često pomaže ljudima i učenicima da ubrzaju svoj duhovni put praktikovanjem reiki–tehnike isceljenja. Veći deo vremena posvetio je i usavršavanju psihe čoveka, pa mu nisu strane ni tehnike samoisceljenja, kao ni tehnike oslobađanja od negativnosti.Trenutno živi i radi u Niškoj Banji.

Book preview

Ova knjiga je nastala kao proizvod četvorogodišnjeg pisanja tekstova. Ipak, pisanju tekstova prethodilo je višegodišnje iskustvo u spiritualnosti i duhovnim aktivnostima. Svaki tekst je napisan sam za sebe. Ja sam se potrudio da sve tekstove ujedinim tako da čovek može pronaći odgovore na pitanja koja ga muče, a da opet sva pitanja i odgovori budu povezani u jedno učenje na osnovu kojeg će svaki pojedinac, ako ga sprovede u delo, duhovno napredovati i ostvariti veću sreću, ljubav, radost i dobrotu.

Nikada nisam imao želju da objavim knjigu. U poslednje vreme, neki događaji i neka iskustva su me ubedili da je neophodno da svoje znanje i iskustvo podelim sa ljudima. Moram odmah da kažem da nisam posebno nadareni pisac, te svako mora da shvati da je ovo više informativno štivo.

Mnogi primeri koje sam izneo u knjizi su istiniti, ali i mnogi primeri su stanja duše čoveka. Čitaocu ostavljam mogućnost da sam ustanovi koji primer je kakav. Takođe, na mnogim mestima sam dao odgovore u vezi pitanja ili problema. Ipak, ima i situacija gde sam procenio da je najbolje da čitalac sam sebi da odgovore na neka pitanja.

Ova knjiga se bavi prvo samokritikom, a zatim samoisceljenjem. Takođe, dodirnute su mnoge teme o ljubavnim relacijama između muškaraca i žena. To je zbog toga što mnogi ljudi žele da imaju ljubavni odnos, da budu srećni, i da duhovno napreduju. Zato su pitanja u vezi ljubavnih odnosa, samoisceljenja i povratka sebevrednosti bila neophodna u ovoj knjizi. Sve je to povezano sa duhovnošću savremenog čoveka.

U životu sam se bavio mnogim duhovnim aktivnostima i imao sam mnoga duhovna iskustva. Ipak, ova knjiga se generalno ne bavi time, već se bavi onim stvarima koje svaki čovek treba i mora znati.

Želim da napomenem da ova knjiga nije loša da se pročita odjednom. Ipak, generalno gledano, ova knjiga je takva da se treba čitati svakoga dana. Ona se može koristiti i na taj način da uz molitvu Bogu, postaviš pitanje koje te muči, i otvoriš knjigu po principu slučajnosti.

Iskustva ti pomažu da stekneš spoznaju. Svaki tekst u ovoj knjizi je nastao na osnovu viđenja, spoznaje ili duhovnog iskustva. Zato i za svaki pojedinačni tekst treba vremena da se usvoji istina koja se nalazi u njemu.

Ukoliko neko sumnja u istinitosti izlaganja u ovoj knjizi, moj je savet da takav čovek koji sumnja, proveri koliko su njegove sumnje opravdane.

Govori se da ako koza laže, rog ne laže.

Ako govorim istinu u knjizi, to znači da će se istina oteloviti u svetu uvek. Zato ne brzaj. Proveri uvek koja je pouka teksta koji čitaš, i koliko se tekst koji čitaš ostvaruje u svetu i životu.

UVOD

Jastvo se odnosi na univerzalnu dušu koja je stanovnik svih živih bića.

Sebstvo, to je takođe Jastvo, samo je to ono pojedinačno koje se nalazi u određenoj individui.

Za današnje, savremeno doba, karakteristično je to da su se ljudi udaljili od Boga. Neki savremenici praktikuju duhovnost, a da Boga uopšte nema u njihovim duhovnim aktivnostima. Takođe, neki psihijatri leče pacijente, a da uopšte ne znaju zašto ti ljudi žive, i koji je cilj koji će ih trajno usrećiti.

Ovo je era lažne duhovnosti i umobolnih psihijatara. Ipak, ovo je vreme oslobađanja od zabluda i predrasuda. Tako, bez obzira koliko su ljudi zastranili, toliko je povoljnije da duhovno napreduju. Potrebno je samo prepoznati zablude, usvojiti dobrotu, i vratiti se Bogu.

Šta je ovde problem?

Ljudi zbog svoje povređenosti ne samo da ne žele da se vrate Bogu, već bi i voleli da pokažu kako On ne postoji. To je klasično teranje inata, koje je posledica povređenosti čoveka. To je isto kao kada dete plače, i koju god da mu igračku daš, ono je baca, i plače još više. Ni na pamet mu ne pada da uzme igračku, i da se igra, i raduje.

Dakle, inat je uglavnom odustajanje od sebe, drugih, i sreće.

Ova knjiga daje mnoge odgovore na pitanja u vezi kojih druge knjige ne daju. Ipak, ova knjiga usmerava čitaoca takođe i na to da on sam pronađe neka uzvišena osećanja, ideale i radost u sebi samome, kao i bitne odgovore.

Povratak Bogu je povratak sebi. Povratak sebi je povratak sreći i ljubavi. Povratak sreći i ljubavi je dostizanje sebevrednosti i besmrtnosti.

Znam da je moje učenje mnogima neugodno. Ipak, kakve to veze ima, ako imaš priliku vratiti sebi svoje ideale? Kao da je uopšte bitno da li ti nešto smeta, ako ti smeta zbog povređenosti ega i sujete?

Današnja savremenost čini da ljudi veruju u glupost i zlo, i misle kako to ima veze sa slobodom. Nijedna sloboda nije sloboda bez vezanosti za Boga. Nijedan čovek ne može biti srećan u potpunosti bez Božije prisutnosti. Savremenost nije imati uvek nove idiotske ideje. Savremenost je stvarati uvek nanovo lakši put sjedinjenja sa Bogom.

Ja sam se u ovoj knjizi potrudio da savremenost čoveka i njegovu potragu za srećom i Bogom olakšam. To znači da je ova knjiga puna neugodnosti za običnog čoveka koji je od malena naučio živeti egoizam. Upravo tu se krije nesreća savremenog čoveka. On izbegava neugodnosti, ali zato previđa da mu to donosi nesreću.

Zato se ja ne trudim propagirati ne znam ti ni ja kakvu posebnu duhovnost. To je zbog toga što znam da su svi ljudi jedan te isti Bog. To znači da je svaki čovek duboko u sebi savršen i duhovan. Ja ovde govorim o običnom duhovnom životu, sa ispunjavanjem želja i usmerenošću na Boga.

Niko Boga neće promašiti, ali Ga niko i neće dostići na silu, ni gehom, a ni licemerjem.

Zato je spas u radosnom životu, i stalnom duhovnom napretku.

Dakle, smisao života se nalazi u pronalaženju Jastva, koje je sam Bog u tebi, i u doživljavanju Jastva tj. Sebstva.

Ovde možemo razbiti već i prvu zabludu. Ne dolaze do Boga samo ljudi koji se bave duhovnošću, verom i religijom. Do Boga dolaze ponajviše ljudi koji u početku žive običnim životom, rade za novac, stvaraju porodice i ispunjavaju svoje želje. Putem usmerenosti na Boga, radost i ljubav rastu, a sve lažno otpada, samo od sebe.

Zato moraš znati. Sreća je u tvojoj ruci. Ona se pronalazi traganjem za Bogom, bez obzira na to kakav ti je život.

Dakle, odabrani u suštini ne postoje. Čovek sam bira hoće li biti izabran od Boga.

Poglavlje I – MOJ RAD

SUĐENI POBEDNIK

Dešava se da neki čovek bije bitku.

Dešava se da Bog zna da će taj čovek odneti pobedu.

Dalje, dešava se da Bog planira da pokloni tom čoveku mač za sečenje korova.

Šta to znači?

Onaj koji seče korov, Božiji je miljenik.

Zašto?

Zato što Bog zna da ima mnogo ljudi koji čak i dok spavaju stvaraju korov u svetu.

Zato Bog ceni onoga koji uništava korov. Takvog Bog učini nepobedivim.

Imajte to na umu.

Nije zlato sve što sija, i nije svaka ''budala'' gubitnik.

DOBA ZLA I RAZVRATA

U današnjem svetu zla, bluda i razvrata, mnogi ljudi su nesrećni i usamljeni. Oni koji žive za slavu, moć, bogatstvo i seks, tek trebaju otkriti koliko su nesrećni.

Šta to znači?

Kada čovek otkrije da je nesrećan, potrebna mu je pomoć. Takvom čoveku ne može pomoći svako. Mnogi kažu da ljubav leči. U tome velikim delom ima istine. Ipak, moram da kažem, čovek u nesreći je opasan za sebe, jer njega tuđa ljubav ne može tako lako ozdraviti. Ozdravljenje se nalazi u spoznaji sebe. Čak i da te voli celi svet, to tebi ništa ne mora da znači, ako si nesrećan, i ne voliš sebe.

Ovu knjigu sam napisao na osnovu ličnog iskustva. O bilo čemu da pišem, prošao sam iskustveno. Dakle, retko propovedam tuđe učenje, iako se tako nešto može desiti, ako procenim da je dobro. Zato što su spoznaje moje lične, zato verujem da mogu pomoći mnogima.

Ipak, ja nisam kao mnogi duhovnjaci koji vezuju ljude za sebe. Moj cilj je da svakog čoveka kome je potrebna pomoć usmerim na Boga i isceljenje. Od odnosa sa Bogom zavise sreća i sebevrednost pojedinca. Zato je moj zadatak pomoći ljudima, ali na pravi način. To znači da svako nosi samoisceljenje u sebi, i mogu pomoći svakome da ga sprovede u delo. Bog je savršen. Život je savršen takođe, ako ima Boga u čovekovom životu.

Ova knjiga bi trebalo da te nauči da se ne stidiš svojih želja, nagona i strasti. Oni postoje da bi naučio da ih koristiš, i da se uzdigneš iznad njih putem poželjnih, pozitivnih iskustava. Nesreća i usamljenost u novom dobu su posledica neispravnog življenja nagona i strasti. Mnogi govore kako je sve stvoreno za čoveka, ali mnogi zaboravljaju da je sve dobro za čoveka samo ako se ispravno i moralno koristi, na božanski način.

Tako dolazimo do apsurda, gde se snimaju vrlo lepe pesme, ali zbog vulgarnosti i golotinje, svačiji um i srce budu zatrovani, i to bez ikakve potrebe. Samo zbog toga što se seksu i golotinji pridaje veći značaj nego što je neophodno. Samo zbog toga što se seks i golotinja trpaju tamo gde im uopšte nije mesto. Ipak, grešnici ne žele da priznaju da to nije sloboda, i to nije ispravno življenje nagona i strasti, već je jedna vrsta slabosti i kukavičluka, koja za rezultat ima gubitak dostojanstva i ljubavi. Tim ljudima niko nije objasnio da se bez Boga, ljubavi i dostojanstva, sreća ne može pronaći. Šanse tim putem su bukvalno 0%.

Dakle, svuda u svetu možeš videti zlo i neveru. Mnogi ljudi žive u strahu i tuzi. Takvima ću pomoći. Pogotovu onima u depresiji. Pomoći ću im tako što ću im otkriti istinu, i što ću im ukazati na greške koje čine. Kada svako spozna istinu, i kada svako zadobije prisustvo Boga, svako će i biti spašen, i pre nego je toga svestan. To je zbog toga što put prema Bogu već stvara savršenost života, sreću, i ono najbitnije, smisao života, samopoštovanje i sebevrednost. Takvima su sreća, sloboda i ljubav već predodređeni.

Kod mene Bog nije samo puka reč koju mnogi upotrebljavaju, a da Ga ne poznaju. Zapovest glasi da Boga ne smeš pominjati uzalud. Ipak, ja ću Ga u ovoj knjizi stalno pominjati.

Zašto?

Pa zato što Ga neću pominjati uzalud.

Bog je u meni, i Bog je u svakome. To je istina koju će svaki čovek otkriti.

Srećno samoisceljenje, i radujte se!

SLOBODA MIŠLJENJA

Istorija čovečanstva nam pokazuje da ljudi u prošlosti nisu smeli imati svoje mišljenje. Tačnije rečeno, mogli su ga imati, ali ga u većini slučajeva nisu smeli propagirati. Na taj način su vladali despotizam i hegemonizam. Oni koji su bili na vlasti imali su monopol, te su ljudi morali da se pokoravaju njihovoj volji.

Zašto?

Najvećim delom zbog toga što sukob mišljenja često dovodi i do stvarnih sukoba, pa čak i do ratova neslućenih granica.

Mnogi su se borili za slobodu mišljenja i govora. To se danas zove demokratija. Zato su ljudi otišli u drugu krajnjost. Svako misli kako ima prava da radi, priča, i misli šta hoće. Takva ideologija je apsolutno neispravna.

Uvek je važna istina, a ne mišljenje. To znači da su mnoga mišljenja neispravna i neistinita.

Uzmimo za primer prostituciju. Neko može misliti da se prostituisanje može isplatiti. Ipak, bez obzira na mišljenje i na slobodu na koje čovek ima pravo, promiskuitetna osoba je uvek sve više nesrećna, što više šara i vara. To je neoboriva istina. Tu istinu mnogi mogu da poreknu, i mnogi mogu da imaju drugačije mišljenje, ipak, nijedan čovek ne može biti srećan sa povredama intimnosti i dostojanstva, koji su u stvari ogromne povrede duše.

Ovde dolazimo do onoga što želim objasniti.

Sloboda nije misliti i raditi šta hoćeš. Sloboda je voleti, imati sposobnost biti dobar, samim tim i činiti dobra dela. Kada čovek čini zlo, to znači da su mu i misli zle, te mu i mišljenje nije ispravno. To dalje znači da onaj koji neispravno misli, takođe ima sva prava da takvo mišljenje zadrži za sebe i da ne truje mozgove drugih ljudi.

Svakako da despotizam nije dobar ako je ideologija neispravna. Tada moraš slušati nekoga koji je nepravedan. Ipak, sa druge strane, vrlo je negativno koristiti slobodu mišljenja i govora na taj način da živiš nepošteno, i da truješ umove i srca drugih ljudi.

Dakle, svako ima pravo da misli i radi šta hoće. Ipak, ovo je moje zalaganje. Ja se zalažem za mir, ljubav, pravdu i slobodu. Ako se nekome to ne sviđa, to nije moj problem. Ispravnost je majka mudrosti za čoveka koji ide ka Bogu.

DOŽIVLJAJ BOGA

Doživljaj Boga je u isto vreme i doživljaj sreće i ljubavi. Ako u datom trenutku to nije, tada je doživljaj savršenstva.

Šta to znači?

Vrlo često objašnjavam da je za doživljaj istinske sreće neophodno prisustvo Boga. Prisustvo Boga ti je neophodno i da se ne bi osećao usamljenim. Prisustvo Boga ti je neophodno i da bi sebe smatrao vrednim.

Bog je sreća, sve ostalo su putevi do nje.

Čovek koji ograničava sebe, ograničava i svoj um, te želi da sve u stvaranju bude objašnjivo, i da može sve dokazati i smestiti na svoje mesto. Zato mnogima spontani savet da neguju Božije prisustvo označava sklonost ka ludilu i umišljanju.

Ipak, sreća je doživljaj. Bog se doživljava. Svet se doživljava. Ako Boga nisi doživeo, i ako veruješ kako se Bog može umisliti, to pokazuje samo da istinsku sreću nisi doživeo. Svaki čovek doživljava svetovnu sreću. Ipak, ta sreća nije potpuna. Ta sreća je kratkotrajna i ostavlja ti osećaj osujećenosti, razočaranosti, i, ono najgore, osećaj usamljenosti i odbačenosti kada prođe.

Zašto je to tako?

Bog je savršenstvo. Doživljavajući Boga, ti doživljavaš savršenstvo. To savršenstvo ti daje osećaj sreće, radosti i ljubavi da se topiš od miline. To znači da je prisustvo Boga veličanstveno i živo. Na taj način tvoja svest ne može biti niska, čak ni kada bi ti se dešavale najgore stvari u životu.

Dakle, ovde se može izneti i zaključak da čovek koji nikada nije doživeo Boga, nije doživeo istinsku sreću, ni ljubav (tj. doživeo ih je nepotpuno).

Zbog čega ovo objašnjavam?

LJudi planiraju budućnost. Ipak, to planiranje se svodi na nešto što generalno i nije budućnost, već planiranje kako proživeti život do smrti, a da tvom egu bude što bolje. Na taj način, čovek u stvarnosti i ne planira sopstvenu budućnost, već budućnost onoga što on nije, a to su um i telo. Duša dobija telo da bi kroz iskustva na Zemlji dobila svesnost o sebi. Zato je jedini pravi plan planirati ostvarenje svesnosti Boga tj. sebe. Sve ostalo dolazi pride, i ako se već ostvaruje, treba se ostvariti na ispravan način, jer u suprotnom slučaju ostaješ bez sreće, Boga, smislenog života, i ono najgore, dolaziš do usamljenosti.

Pouka glasi:

Vodi Boga svugde sa sobom. Moli mu se i razgovaraj sa njime. Poveri mu sve što te muči. Za početak, primećuj koje tvoje molitve i probleme sluša i ostvaruje. To će ti već izgraditi određeno jedinstvo sa Bogom. Ako prisustvo Boga imaš, srećan si čovek.

Prisustvo Boga se ne može umisliti. Ako ga nema, može se samo lagati. Isto kao što možeš lagati i da si srećan i da nisi usamljen.

Ovde možeš ponovo shvatiti na koji način nevera u Boga oslikava nedostatak sreće i ljubavi, a samim tim i dobrote i živosti u čoveku.

Dakle, kada čovek bude umro, na onome svetu može objašnjavati kako se na Zemlji udiše vazduh, ali niko to ne može da spozna dok se ne rodi i dok ne počne da diše. Isto tako, niko ne može dobiti doživljaj Boga dok se ne odluči za dobrotu, ljubav, sreću i NJegovo prisustvo.

Kao što vidimo, i ovde se potvrđuje da mnogi glume slepce za nešto očigledno, dok se pretvaraju kako je nešto drugo očigledno loše i nemoguće, što uopšte nije ni blizu da bi bilo istina.

Prema tome, u neznanju je samo onaj čovek koji negira Boga, a samim tim i sebe, svoj život i svoje Sebstvo. Takav čovek umišlja. Dokaz su: odsustvo sreće i prisustvo očaja, strah od smrtnosti i usamljenosti koje takav čovek ne može oterati ni sakriti od sebe.

UNIŠTENJE DEMONA

Svaka napredna duša može da pronađe i uništi demona.

Šta to znači?

Teško je samo dok pronađeš prvog.

Kada pronađeš prvog, tada se uplašiš kao nikada do tad. To je zato što je ružan, odvratan i zao. Misliš da će te pojesti.

Međutim, tada više nema nazad. Moraš da se suočiš sa njime. Izronio je i napada te. U početku je demon jači i moćniji od tebe, ali što se duže boriš, on je sve slabiji i slabiji.

Na kraju ga potpuno uništiš.

Ozaren tom pobedom, shvatiš jednu stvar:

Došao si da pobediš. Sudbina ti je da pobediš.

Dakle, glavni neprijatelji nisu demoni koje si stvarao i negovao stolećima. Neprijatelji su pesimizam i skeptičnost, i nevera u Boga i večnost.

Savet:

Veruj u Boga. Ako već veruješ, veruj još više. On će te voditi do neslućenih visina, ostvarujući prave pobede, jednu za drugom.

NA MLADIMA SVET OSTAJE

Često se u današnje vreme može čuti kako je današnja mladež mnogo gora nego u skorije vreme, a još gora u odnosu na starije vreme.

Šta to znači?

Ako je to istina, to ne znači samo da mladi ne valjaju. Jer, u odrastanju mladih mnogo uticaja imaju stariji. Ako su stariji loši i ne napreduju, tada su mlađi još gori. Nema tu neke velike filozofije. To dalje znači da ako je mladež sve gora, veliku odgovornost snose stariji. Svakako da osobine zavise od pojedinca. Ipak, ono što dete gleda u porodici, ono to iznosi na ulicu i u svet. Dakle, afiniteti i ambicije se stvaraju u porodici, i veliki uticaj imaju roditelji, pa zatim i ostali, i društvo.

Danas je celokupno društvo zastranilo pa zato nije ništa čudno što deca ne mogu mnogo toga dobrog i normalnog doživeti u javnosti.

Novine su pune crne hronike, nemorala, tračeva i izmišljotina. Već i sama koncepcija štampe i televizije oslikava kakav mentalitet narod ima i šta ga zanima.

Ovde ne kažem da mladi nisu krivi jer sebe vaspitavaju tako da nanose gubitak i povredu društvu. Ovde želim da kažem da je neodgovorno ne shvatiti da su stari direktno odgovorni za takvo stanje, i snose možda i najveću odgovornost.

Ako je dete naučeno od strane roditelja da povređuje sebe i društvo, tada ni pravi duhovni učitelj ne može lako pomoći takvom detetu. Nesreća decu stiže. Deca ne poštuju ni roditelje, ni starije. Deca stradaju, i strada i društvo. To je zbog toga što niko ne shvata da je život u duhu 5 ljudskih vrednosti (ljubav, mir, nenasilje, istina i moralnost), neophodan život za prosperitet i sreću.

Samo neznalica uči decu egoizmu. Posle ista ta neznalica ne želi da snosi odgovornost. Često se dešava i da se roditelji žale na svoju decu. Ne žele da priznaju da nisu uložili veru u Boga, veru u sebe, i veru u decu, da ih vaspitaju kako treba, i da ih nauče da žive za sebe, a ne za egoizam i sebičnost.

Pre samo 10 godina neki duhovni putevi su i ličili na nešto. Mnogi su čak i te puteve učinili stranputicom, dok misle kako su ekstra duhovni, kako znaju i napreduju. Toliko je egoizam narastao da stariji uveliko uništavaju sve vredno stvoreno u prošlosti. Loše je ako je čovek zatucan putem tradicije. Ipak, mnogo je gore kada čovek ne poštuje tradiciju, i kada staro, dobro i vredno, i zanavek održivo ponižava i odbacuje.

Ovo objašnjavam zbog toga što se stvaraju inovacije koje ne donose dobro društvu, već samo povećavaju džep i zadnjicu. Tako se uvek nanovo iznenadim kada sve mlađi ljudi neguju ovakvu filozofiju. Ni traga od dobrote